Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Владимир Ајдачић – АЈНШТАЈНОВ ПАРАДОКС БЛИЗАНАЦА

За наше најмлађе читаоце, објављиваћемо најзанимљивије приче из књиге Наука као бајка Владимира Ајдачића. Почињемо овом која се налази под бројем 74, а која на жанровски јединствен начин спаја науку, бајку и дидактичку причу.




АЈНШТАЈНОВ ПАРАДОКС БЛИЗАНАЦА



Прелиставајући Гамовљеву књигу Од један, два, три... до бесконачности, на 101. страни Гале и Рале откривају популарно излагање проблема Ајнштајнове теорије релативности, познатог под именом „парадокс близанаца”. И ту су Гале и Рале озбиљно застали.

„Па зар није наша ствар да проверимо Ајнштајна баш на овом парадоксу”, озарено говори Гале Ралету, свом брату близанцу, који толико личи на њега да нико, осим родитеља, не може да их разликује. Али, Рале се као прави научник удубио у теорију, све саме формуле и бројеве...


И, гле чуда: уместо да по ливади јуре за лоптом, они већ сатима проучавају Специјалну теорију релативности, од које се, иначе, многима коса диже на глави.


„Случај, Рале”, прекида рад Гале, „мани се теорије и рачуна, већ дај да ми то уживо проверимо!”


„Па добро, Гале. Слажем се. Имам и план! Види — теорија каже да ће време у систему који се креће тећи спорије него у систему који мирује. И, ево ти експеримента! Ти ћеш полако да ходаш, а ја ћу да трчим колико ме ноге носе, па ако неко после извесног времена уочи разлику између нас — Ајнштајн је у праву!”


„У реду!”, одговара Гале. „Полазим у шетњу, а ти трчи као да те гепард јури!”


Ходали су и трчали цело пре подне, али када су стали пред огледало, једино што су могли да запазе било је то да је Рале био сав у зноју и изнемогао од напора, а Гале одморан као да је тек из кревета устао.


„Нешто ту није у реду, него — пређимо на брже средство. Ја ћу и даље шетати ливадом, а ти, Рале, седи у трамвај и вози се у круг до вечери.”


Тако и би. Међутим, од разлике опет — ни корова! Закључише да је дан „старији” од ноћи и да је зато боље да проблем „преспава”. Сутрадан, рано изјутра, Гале шаље Ралета на оближњи аеродром, а он седа на клупу испред куће. Рале је летео, летео, и када му се све завртело у глави, вратио се на земљу и потражио брата у хладу. Пошто су стално сумњали у моћ свог запажања, позивају друга Јову да их он „осмотри”.


„Аман, браћо, личите ко јаје на јаје! Уопште не могу да кажем ко је од вас ко. Мора да је тај Ајнштајн нешто погрешио”, закључује Јова вртећи сумњичаво главом.


Али наши близанци не одступају од свог наума, већ се поново прихватају књиге — као што би то учинили прави научници. Врцали су бројеви и формуле, све некакви квадратни корени и степени, искакале су брзине тела, те брзина светлости, масе у кретању и мировању и — не знам шта још!


Најзад, Рале као „теоретичар” тријумфално закључује да морају прићи одлучујућем експерименту.


„Ти, Гале, седи у фотељу и никуда не мичи, а ја ћу право у фотонску ракету која лети скоро брзином светлости!”


„Добро”, одговара Гале и заваљује се у фотељу с књигом у руци. Рале се упутио на космодром и укрцао се у тек довршену фотонску ракету која је убрзо фијукнула правцем звезде „Сиријус”.


Није Рале дуго путовао — таман толико да доручкује и спреми се за ручак, кад стиже до „Сиријуса”. Ту ракета прави заокрет и упућује се ка Земљи. На Земљу се вратио тачно за вечеру.


Пожурује Рале с космодрома кући, кад тамо — има шта да види: Гале, са дугим брковима и брадом, наочарима на носу, седи у фотељи и дрема, а књига Од један, два, три... до бесконачности само што му није испала из крила!


„Гале, Гале! Пробуди се! То сам ја! Ја, твој брат Рале.”


„Ух, ух... ”, уморно ће Гале. „Па где си, Рале!? Већ 18 година чекам да се вратиш!”


„Па, како је то могуће? Ја сам у ракети провео само један дан! Нисам стигао ни да вечерам.”


„Да, да, брате, остарио сам чекајући те, али сам при том нешто и научио. Ајнштајн је у праву! Ето, то сада и сам видиш. 'Парадокс близанаца' није плод маште, већ стварност. Сваки физички систем има своје време. У оном који мирује време тече друкчије него у систему који се креће. Док си ти у фотонској ракети провео само пола дана, ја сам их у овој фотељи одбројао 6.571! И остарио, брате, остарио... Сада, заиста, верујем да Ајнштајн није погрешио када је тврдио да сви процеси, па и старење, зависе од брзине система који се креће и да сваки од њих, моја фотеља као и твоја ракета, имају свој ход времена.”


Ралету би жао брата.


„Опрости ми, брате, други пут ћу мање сумњати и боље рачунати. Никада више нећу направити такву грешку... Како је тај Ајнштајн само све то тачно предвидео!”


„Е, Рале, да си ти као ја 18 година седео у фотељи и читао Ајнштајнова дела, тек би тада видео како је он био велики физичар и мислилац! Него, сад, дођи у фотељу, а ја ћу да скокнем до ракете — да некако изједначимо наше године.”


„Добро, учинићу тако, али ми је жао што ће нам се Јова и другови због тога смејати!”


„Е, тако ти је, брате — незнање се скупо плаћа!”


Извор: dr Vladimir Ajdačić, Nauka kao bajka, Beograd: Златна књига, 1998.


Проф. др Владимир Ајдачић, нуклеарни физичар, рођен је 1933. године у Београду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту. Уједно са научним радом, годинама се бавио популаризацијом науке.




102 views

Најчитаније

3646

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2426

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2241

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2174

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1860

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - ИСИДОРА ДЕСПИЋ, СТУДЕНТ У МОСКВИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Нездрава Србија – семафор опозиција

Нездрава Србија – семафор опозиција

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

143

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

50

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

22

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс