Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Текст за 5. седницу СО Прибој

Милану Кашерићу, председнику одборничке групе Здрава Србија, на чији предлог сам изабран за члана Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој, да овај текст, у деловима или у целини, прочита јавно на скупштинској седници.


На 5. седници Скупштине општине Прибој на дневном реду биће разматране следеће тачке којима је Одбор за просвету, културу и информисање обавезан да се бави:


21. Предлог Решења о именовању директора Градске библиотеке Прибој;


23. Предлог Решења о именовању вршиоца дужности директора Дома културе "Пиво Караматијевић" Прибој;


28. Предлог Решења о разрешењу и именовању члана Управног одбора Дома културе "Пиво Караматијевић" Прибој.




Пре свега, недопустиво је да се у предлозима решења која се баве установама културе уопште не помињу статути тих установа нити релевантни чланови Закона о култури, док се рецимо помиње Закон о локалној самоуправи и Статут Општине Прибој. Као да је правни систем Републике Србије самопослуга, па се узме оно што се хоће, а прескочи оно што се неће. Видећемо то на сваком примеру појединачно.



ТАЧКА 21.



Јавности, односно одборницима СО, није достављен предлог решења о овој тачки, тј. о именовању директора Градске библиотеке. Уколико се опет предлаже именовање Селме Кулоглије, потребно је да укажемо на следеће законске прописе који спречавају њено именовање:


  1. Члан 41. став 3. Закона о култури каже да се чланови управних одбора установа културе могу бити особе ИЗ РЕДА ИСТАКНУТИХ СТРУЧЊАКА И ПОЗНАВАЛАЦА КУЛТУРНЕ ДЕЛАТНОСТИ.


Актуелни чланови УО Градске библиотеке испред СО су ДУШИЦА РАКОВИЋ и АМИНА МИШОРЕП, које овај законски пропис не испуњавају ни најмање. Оне су противзаконито именоване у УО, немају никакву стручност у пољу културе, и стога је конкурс и избор који је такав УО спровео противзаконит. ДУШИЦА РАКОВИЋ је по образовању дипломирани географ, а АМИНА МИШОРЕП има завршену средњу школу. Иза њих не стоји ниједна књига, ниједно научно дело, ни у чему се нису истакле. Овде користимо прилику да их позовемо да у складу са грађанском и службеном етиком поднесу оставку на своја места у УО.

2. СЕЛМА КУЛОГЛИЈА је по образовању пољопривредни инжењер. Године 2013. она је противзаконито постала директор јер, поред тога што ју је и тада изабрао противзаконити састав УО, НИЈЕ ИСПУЊАВАЛА УСЛОВ КОЈИ ЗАХТЕВА ТРИ ГОДИНЕ РАДНОГ ИСКУСТВА У КУЛТУРИ.


3. СЕЛМА КУЛОГЛИЈА је прекршила ЕТИЧКИ КОДЕКС ФУНКЦИОНЕРА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ у чак осам тачака:


1) Владавина права и законитост - Селма Кулоглија је противзаконито постала директор и тако прекршила Закон.


2) Одговорност; функционер је за своје поступање одговоран пред грађанима - Селма Кулоглија за своје прекршаје закона није одговарала у Скупштини када јој је на то указано, а то је њена дужност.


3) Отвореност, приступачност, транспарентност - Статут Градске библиотеке није јаван. Разлози за одлуке које су донете приликом запошљавања нових радника нису нигде објављени.


4) Грађанско учешће - Функционер је, према овој тачки Кодекса, дужан да се стара да грађани што више буду консултовани о питањима која су од значаја за заједницу, а ми знамо да за њеног противзаконитог директоровања грађани не само да никад ни за шта нису били консултовани, него су бројни предлози грађана били игнорисани.


5) Узорност и лични интегритет - Јавни службеник је дужан да гради и одржава поверење грађана и стара се да не наруши углед своје јавне функције, а Селма Кулоглија је као ретко ко у овом пољу била јавно нападана као кршитељ закона, нестручна и несавесна особа, њен углед као јавног службеника је раван нули, и она ништа није урадила да одбрани како своје лично нарушено достојанство, тако ни углед установе.


6) Професионалност - Селма Кулоглија је по професији пољопривредни инжењер и самим тим крши овај услов.


7) Правичност, објективност - Функционер је, како пише у овој тачки Кодекса, дужан да своју дужност врши вођен општим добром и јавним интересом, што Селма Кулоглија крши самим тим што нема адекватно образовање за функцију директора библиотеке. Да је правична и објективна, она би желела да директор библиотеке буде неко стручан и не би јој никад пало на памет да конкурише за ту позицију.


8) Савесно и домаћинско управљање - Сви смо могли да се упознамо са примитивним поступањем Градске библиотеке приликом жеље проф. др Данка Леовца да овој установи, то јест нама грађанима, поклони своје књиге. То се десило пре неколико година, а ево и до дан-данас ми Прибојци у нашој градској библиотеци немамо књиге једног Прибојца који предаје на Филозофском факултету.



Рад Градске библиотеке је, захваљујући противзаконитим и нестручним функционерима, са свог културног институционалног капацитета сведен један магацин књига и шалтер за издавање.


ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ ОВОГ ПРОБЛЕМА ЈЕ: ИЗБОР ЗАКОНИТИХ ЧЛАНОВА УО, КОЈИ ЋЕ ПОТОМ ЗАКОНИТО И СТРУЧНО СПРОВЕСТИ КОНКУРС ЗА ДИРЕКТОРА.



ТАЧКА 23.



По Закону о култури, члан 37. став 4., в. д. директора мора да испуњава исте услове за избор као и директор установе.



Статут Дома културе, члан 29, став 1., тачка 4., прописује:


Дакле, кандидат мора имати и пет година радног искуства у култури и биографију која доказује стручност из делокруга Дома културе „Пиво Караматијевић”. Светлан Милинковић нема пет година радног искуства у култури и његова биографија - која јавности није достављена, али која је позната - не садржи елементе који доказују стручност за културу. Он је завршио политикологију, радио је као новинар у ТВ Прибој и као радник у фирми „Радијус вектор”. Нити политикологија има везе са културом, нити новинарство и инжењеринг и трговина интернет и ТВ услугама има икакве везе са делокругом Дома културе „Пиво Караматијевић”. Због свега наведеног, за в. д. директора ове установе Светлан Милинковић може бити само противзаконито именован.



ТАЧКА 28.



1. Да би СО могла да се изјасни о избору неког члана УО културне установе, потребно је да се о њој прво приложи документација и образложење, јер Закон о култури у члану 41. ставу 3. прописује да чланови могу бити изабрани само из реда истакнутих стручњака и познавалаца културне делатности. Ни ми ни Гугл још никад нисмо чули да је извесна Марина Пријовић истакнути стручњак или познавалац културе. Срамотно је то што је у предлогу решења за ову тачку изостављена ова тачка, док је наведена само тачка 44а која говори разлозима разрешења члана УО!


2. Какав је то однос према култури и закону, општем добру и јавном интересу, када се за члана УО културне установе не именује Драган Нешић, Драгана Лаловић, Мирко Иконић или Радослав Докмановић, личности о којима је образложење један члан Одбора за културу већ детаљно написао и објавио?


3. Остала два члана УО Дома културе који су именовани на предлог СО - Сара Бојанић и Нада Ровчанин - крше Закон о култури у поменутом члану 41. став 3., јер њих две нису никакви истакнути стручњаци и познаваоци културе. Али, њих две крше и Статут Дома културе, члан 41. став 1., у којем се каже да чланови УО могу бити именовани највише два пута, а оне су тренутно у свом трећем мандату.



Скупштина мора да их разреши дужности и да именује нове чланове, у складу са Законом о култури!



На крају, питање за председника СО Бориса Мрдовића:


Зашто нисте реаговали на допис који Вам је упутио Радослав Докмановић као члан Одбора за пресвету, културу и информисање, а у којем су законски проблеми у раду културних установа изложени у целини и детаљно? Биљана Комарица, председник Одбора, упутила Вам је лично тај текст 24. марта ове године, Ви сте га прочитали и рекли да ћете се јавити. Али, не само да се нисте јавили, него сте наставили да кршите Закон о култури упркос свему на шта Вам је у том тексту указано. Имали сте бар моралну и професионалну обавезу да закажете тражену седницу, примите званично тај текст и затим га даље процесуирате у Скупштини. Зашто сте уопште изабрали радно тело за културу уколико ћете игнорисати труд и рад његових чланова?


Тражено је од Вас да закажете седницу овог одбора, али Ви то нисте хтели. Такође, председник овог одбора, Биљана Комарица, оглушила се на све захтеве Радослава Докмановића да закаже седницу на којој ће Одбор разматрати питање чланова управних одбора културних установа и донети мишљење које ће изнети Скупштини и грађанима.



Радослав Докмановић



156 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2557

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2050

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе