Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Срећан Курбан Бајрам!



Као мали прилог прослави данашњег празника Курбан Бајрама, доносимо неколико прекуцаних извода из текстова Владете Јанковића о исламу.


(из поглавља „Мухамедово учење“)


Наредни низ куранских изрека може да, бар у главним цртама, покаже на каквим се моралним начелима заснива Мухамедово учење:


Алах захтијева да се свачије право поштује, добро чини, и да се ближњему удељује, а разврат и све што је одвратно и насиље забрањује.


Не поводи се за оним што не знаш! И слух, и вид, и разум, за све то ће се заиста одговарати.

Не ходи по земљи надмено, јер земљу не можеш пробити ни брда у висини достићи.


О верници, нека се мушкарци једни другима не ругају, можда су други бољи од њих, а ни жене другим женама. И не кудите једни друге и не зовите једни друге ружним надимцима! (...) Клоните се многих сумњичења, нека сумњичења су заиста гријех. И не уходите једни друге, и не оговарајте једни друге!


Има ту још налога: да се буде доследан и поносан, а да се клони лицемерја, да се држи реч, да се поштује ритуал молитве, па све до Алаховог наређења верницима да при одласку у џамију облаче најлепше одело. Али је врло занимљиво и то што је (сасвим као у хришћанству) Бог спреман да опрости ономе ко учини рђаво дјело и згријеши, па се искрено покаје. При томе је, наравно, битно да покајање буде заиста искрено. Иначе, Мухамедова вера, према „Курану“, у Најтеже преступе убраја још убиство и самоубиство, проституцију, прељубу, чедоморство, лажно оптуживање, крађу, зеленашење и прорицање будућности. Има и неких других забрана и препорука:


Забрањује вам се стрвина, и крв, и свињско месо, и месо животиње која је заклана у нечије друго а не у Алахово име, и која је удављена и убијена, и која је стрмоглављена, и рогом убијена, и од звијери начета. А ономе ко буде приморан, кад хара глад, без намере да учини гријех, Алах ће опростити и самилостан бити.


Занимљиво је и важно што „Куран“ на бар педесет места инсистира на томе да се ислам не сме наметати силом, а доследно заступа идеју верске толеранције. Супротно старим европским, па и нашим, предрасудама, чињеница је да за време дуге историје муслиманских освајања Арапи, Турци и остали нису по сваку вену приморавали покорене народе да приме ислам: њима је било важнинје да редовно и без тешкоћа убирају харач, и да тога ради организују ефикасну државну управу, него да било коме намећу своју веру. Треба бити само логичан, па схватити да је управо вера – у сопственим и туђим очима – чинила муслимане повлашћенијима: зашто би они желели да ту своју ривилиегију с неким поделе? Мухамед је чак изричито наредио да се верски живот покорених народа не сме ометати, забранио је рушење цркава и свештенике ослободио намета и пореза. Ипак, како се ово може помирити са злогласном исламском идејом о светом рату – џихаду? Муслиманске књиге то овако објашњавају:


Арапска реч џихад има више значења: рат против неверника у одбрану вере и отаџбине, борба против друштвеног зла и неваљалства, борба против себе самог, својих страсти и рђавих нагона. Одредбе у Курану које се тичу Џихада у смислу рата односе се искључиво на незнабошце и идолопоклонике, а не на Јевреје и хришћане који (ма како да то, по схватању муслимана, погрешно чине) ипак верују у Бога.


Што се тиче трговине робљем, за њу се каже да се развила тек у каснијим вековима, односно да у муслиманском свету није постојала за време Мухамеда и прве четворице његових наследника. Објашњење гласи:


Тенденција исламског законодавства била је да се ропство што пре искорени. Што су ову институцију, као и многе друге, поједини исламски самодршци, уз благослов служеног свештенства, временом злоупотребили, нису криви ни Мухамед ни Куран – као што нико паметан неће судити о Христу и јеванђељима по делима неких папа или феудалних зулумћара.


Џамија Насир ал-Мулк, Иран

(из поглавља „Мухамед у Медини“)


Некако у исто време, Мухамед је закључио како је потребно наћи неки устаљени начин да се правоверни обавештавају о времену богослужења. Јевреју су у ту сврху употребљавали рог, хришћани звоно, а муслимани се определише за људски глас. Ослука је пала да убудуће, кад год је време молитве, један муслиман јавно и гласно позове вернике да се поклоне Алаху, изговарајући ову формулу:


Бог је велики! Ја сведочим да је Бог један, а Мухамед његов посланик. Правоверни! Дођите на молитву, дођите на спас! Бог је један и једини!


То је, наравно, и данас значење онога што са џамија извикују мујезини свуда у свету. Мухамед је то позивање поверио једном ослобођеном робу по имену Билал, који је имао необично снажан и продоран глас: тако је Билал постао први мујезин, а његово име синоним за професију.


(из поглавља „Шта је то ислам?“)


Да би читава слика била потпунија, наведимо неколико података из којих ће се видети каква је била исламска цивилизација и шта је она, на пољу науке и уметности, донела свету.


За време муслиманске власти, на пример, шпански град Кордова имао је, око 1000-те године, пола милиона становника, којима је стајало на располагању 700 џамија, 900 јавних купатила и – ма како то невероватно звучало – чак 70 библиотека. У XIII веку, у Гранад је подигнута славна тврђава и дворац Алхамбра, којом се Шпанија и данас дичи.

Муслимани су у Европу из Кине пренели вештину производње хартије, што је од XII века огромно унапредило развој писмености и науке. ЊИховим посредством је из Индије у Европу дошла игра шах, а Европљани нису знали за шећер све док муслимани нису почели са узгајањем шећерне трске у Шпанији.


Ремек-дела исламске архитектуре расута су широм света, нарочито у виду џамија и гробница. Најславнији такав надгробни споменик је свакако Таџ Махал, у Агри у Индији, који је 1629. године подигао један владар за своју жену.


Исламска књижевност је оставила мноштво сјајних дела, али нису мање чувени муслиманска керамика и теписи, који су – узгред речено – у Европи почели да улазе у употребу тек у XIV веку.


Када је о науци реч, исламски допринос није мање значајан и дуговечан. Крајем XV века, када је португалски истраживач Васко да Гама опловио Африку, његов арапски навигатор Ахмед ибн Маџид одвео га је све до Индије помоћу мапа и инструмената за које Европљани нису знали. Међу Арапима постоји предање да је Ахмед пристао да покаже тај тајни пут само зато што су га Португалци напили.


Муслимани су дали свету нумерички систем који се данас користимо, а нарочито су нас задужили цифром нула, за коју се пре њих није знало. Они су такође измислили алгебру, за коју је, што ја мање познато, један од чувених стручњака био персијски песник Омар Хајам.


Славни муслимански мислилац и лекар Авицена, који је живео око 1000-те године, написао је медицинску енциклопедију од око милион речи, а многа његова открића из хемије, физике, астрономије или математике важе и данас.



Тврђава у Алхамбри, Шпанија

Изводи су преузети из књиге: Владета Јанковић, Митови и легенде. Јудаизам, хришћанство, ислам, СКЗ, Београд, 1996.


За Реч Прибоја приредио Радослав Докмановић.

70 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2558

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2052

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе