Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

На недавно одржаној Трећој седници Скупштине општине Прибој прибојски перијеци могли су да чују једну радосну новост: противзаконити директор Градске библиотеке, пољопривредни инжењер заштите биља Селма Кулоглија, саопштила нам је да је од 2015. године она и дипломирани библиотекар! И захвалила нам се уз то. Била је то дуго припремана и ишчекивана волеј 'дигресија', која је измамила бурно извињавање одборника који је коментарисао њен избор бркајући, поред много чега другог, и појмове закона и природе. Тај њен ударац је био толико снажан да је председник скупштине потом једва успео да укроти одборника у покушају да изађе за говорницу и целој општини се извини за примедбу коју је изнео.

То би, дакле, требало да значи да наша Селма има два факултета? И не само то, него да је студије библиотекарства и информатике похађала и завршила у исто време док је противзаконито била директор? И не само то, него да је морала да одсуствује са (плаћеног) радног места када путује на предавања и испите, целих осам семестара илити четири године? (Да ли и она има моћ телепортовања као њена колегиница из Рудог, читалац ће сазнати у другом делу текста, у интервјуу који је ексклузивно за наш портал дала дипл. библ. Селма Кулоглија.)


О ЧЕМУ СЕ ЗАПРАВО РАДИ? Према Закону о библиотечко-информационој делатности, који важи од 15. 7. 2011. године, сваки запослени радник у некој библиотеци мора да положи стручни испит. То је дужан да уради у року од три године од тренутка запослења. Наша Селма је стручни испит положила, са најнижом пролазном оценом - 2 (оцене су од 1 до 5), 8. 12. 2015. у учионици 235 Народне библиотеке Србије. Са тим се испитом стичу звања књижничар, виши књижничар, библиотекар и дипломирани библиотекар, у зависности од степена образовања које кандидат има (средње, више или високо). Тај исти испит су дужни да полажу сви који раде у библиотеци, било да су завршили филозофски, филолошки или неки други релевантан факултет, па чак и магистри и доктори наука у области библиотекарства уколико раде у некој библиотеци. ШТА ЈЕ СЕЛМА ХТЕЛА ДА НАМ КАЖЕ?

То да је она прекршила овај закон и по још једном члану, а то је:

Члан 47. став 2. Запосленом из става 1. овог члана који у року од три године рада у библиотеци не положи стручни испит престаје радни однос у библиотеци даном истека тог рока.

Дакле, заштитник биља Селма Кулоглија, је прекршила овај рок за четири месеца и морала је бити и због тога бити смењена. Јер, она је на место в. д. директора постављена 27. 7. 2012. године. Подсетимо се чланова и законских аката које је Селма Кулоглија још прекршила:

Члан 17. став 6. За директора библиотеке именује се лице које има високо образовање и најмање три године радног искуства у култури и које испуњава друге услове утврђене статутом библиотеке.

Где је радила наша Селма? У СЗТР „КИКО“.

Статут Народне библиотеке Ужице, матичне библиотеке према којој Градска библиотека Прибој у потпуности усаглашава свој рад, у члану 30. (услови за кандидата за директора) захтева:

Члан 30. став 2. високо образовање из научне односно стручне области у оквиру образовно-научног поља друштвено-хуманистичких наука и уметности.

ШТА СЛЕДИ ИЗ ОВИХ ЗАКОНСКИХ ПРОПИСА?

То да је Селма Кулоглија противзаконито постављена за директора, јер нема високо образовање из научне односно стручне области у оквиру образовно-научног поља друштвено-хуманистичких наука и уметности. То што има положен стручни испит и звање дипломираног библиотекара нема никакве везе са 30. чланом Статута Библиотеке у којем се тражи завршен факултет из наведених поља. Положен стручни испит значи само то да она може бити запослена на радном месту библиотекара, а никако не значи да она може бити директор библиотеке.

Никако се не сме превидети и заобићи веома битан законски чинилац у избору директора библиотека, а то је састав управног одбора, који по члану 41. Закона о култури гласи:


Члан 41. став 3. Чланове управног одбора именује и разрешава оснивач, из реда истакнутих стручњака и познавалаца културе.

Ко су актуелни и претходни чланови УО Градске библиотеке, чија је улога да расписују конкурс и бирају кандидата на конкурсу:


2020:

1. председник: Душица Раковић – дипломирани географ;

2. Амина Мишореп – средња школа (студент);

3. Љиљана Гудурић – (непознато).


2016:

1. председник: Бојана Дробњаковић – виши металург;

2. Дарко Ичагић – средња школа (саобраћајни техничар);

3. Љиљана Гудурић – (непознато).


2012., јул:

1. председник: Бојана Дробњаковић – виши металург;

2. Дарко Ичагић – средња школа (саобраћајни техничар);

3. Весна Лаптошевић – средња школа.

Дакле, не могу металурзи, географи, студенти и саобраћајни техничари да буду чланови УО, нити да бирају кандидата за директора једне библиотеке.


Битно је напоменути и то да ни они који су завршили неки релевантан факултет, али нису истакнути стручњаци и познаваоци културе, једнако не могу бити чланови УО!


Дакле, шема изгледа овако: прво носиоци локалне власти противзаконито изаберу чланове управног одбора, који потом противзаконито изаберу и предложе кандидата, кога онда носиоци власти противзаконито именују за директора, а директор матичне НБУ на крају противзаконито потврди избор. Четири прекршаја закона да би се поставио пољопривредни инжењер и партијски кадар за директора библиотеке.



Све ово дало нам је повод да се обратимо Селми Кулоглији и поставимо јој неколико питања, на која нам је она љубазно одговорила.


- Поштована дипл. библ. Селма, како бисте прокоментарисали Ваше недавно обраћање у Скупштини општине Прибој? - Заиста сам узбуђена. Дуго сам чекала прилику да свим перијецима нашег града саопштим да сам положила стручни испит из библиотекарства. Још од оних непријатности са мојом колегиницом Борком. - Како сте то тада доживели?

- Било ми је мало смешно то са Борком на улици и то што се она стиди пољопривредног факултета... Разумем је донекле, јер ипак код ње доле некад дође и неко из света културе, па она воли да каже да је економиста. Али мислим да је она мало и искомплексирана. Знате, као у Андрићевој Покондиреној директорки. Ја сам зато нагласила у свом обраћању да се својим факултетом поносим. - Не сматрате да су примедбе које су јој упућене умесне?

- Мислим, њу нападају чак и за то да није прочитала Дон Кихота. Па, ево, нисам ни ја! И шта с тим? Ја не сумњам да је Дон Кихот писао добре романе, али тај криминалистички жанр ми просто не годи. Шта некога уопште брига ко је директор неке установе. Ми смо ту просто да примимо плату и то је то.


- Шта Вама замерају? - Замерају ми, на пример, то што сам у библиотеку први пут ушла када сам постала директор. А то у пракси уопште није проблем, јер наша библиотека уопште нема пуно просторија, а и налази се у центру града.

- Нисте се забринули због јавности?

- Не, Хајро ми је одмах рекао да јавност није битна. Људи неколико дана причају, али онда све прихватају. Мени се, напротив, чини да је онај младић који је писао о нама претрпео последице у јавности, јер њега се у јавности сад многи стиде и избегавају да покажу било какву везу са њим, родбина, пријатељи, познаници...


- Да ли сте чули за Вашу колегиницу у Рудом? - Да, наравно... Шта да кажем, јако ми је драго што се овај тренд шири и ван наше општине. Чула сам и за њене моћи телепортовања. - Да ли и Ви имате такве моћи?

- Ах, не. Зато још нисам завршила други факултет. Мада ми он тренутно код нас није ни потребан. И Лазо и Васо Дечански се слажу с тим.


- Кад смо код факултета, не можемо да не поменемо и Вашу слику са Томиславом Николићем која је скоро изашла у јавност.

- Знате, он је прави шармер, поред тога што је војвода. Замолила сам га за фотографију и одмах је пристао. Мало смо попричали и заиста сам доста од њега научила, а ето за тако кратко време. Дао ми је неке савете за будућност... Суљо јесте доктор, али Тома је Диплома. - Шта је онда тачно значило Ваше саопштење на Трећој седници? - Значило је да сам положила стручни испит из библиотекарства, и то у Народној библиотеци у Београду, где и сви остали полажу.


- Какво је било то искуство? - Дуго сам се припремала за тај испит. Рекли ми у Општини да отаљам то и онда сам једног хладног децембарског дана спаковала кофер и кренула на железничку станицу.


- Је ли кофер био тежак? - Оно што се носи са љубављу, није тешко.


- Шта сте носили?

- Хербаријум са студија и нешто новца. Убацио ми Хајро, каже: нек се нађе, ако извучеш тешко питање, никад се не зна. Вратићеш ми од плате.

- Да ли сте се нагињали кроз прозор када сте путовали?

- Јесам, јер сматрам да човек треба првенствено да буде образован. - Како је било на испиту? - Било је заиста тешко. Јако тешка питања: шта је ћирилица, шта је латиница... Али то сам некако и натукла. Најтеже је било питање о етичком кодексу у библиотекарству, које уопште нисам могла да разумем, па сам тражила да ми објасне. Када су ми објаснили, ја сам написала да је Хајро расподелио десет крава у Калафатима и добио место директора Градске библиотеке за СДА. Пошто је он мени ујак, ја сам постала директор.


- И? - Да, било је густо, али...

- За Вас се прича да гајите посебну љубав према теорији књижевности и ликовним уметностима... Да ли је то тачно? - Морам бити нескромна и признати да је то истина. Радила сам две године у СЗТР „Кико“. Тако смо решили да се књиге из тих области не смеју вадити из полица и читати. Ево, ја сам девету годину директор и тврдим вам јавно да те полице нису отваране осим кад је требало очистити прашину. Књиге су заштићене и нетакнуте!

У Вашем импозантном програму за 2021. годину чули смо заиста много. Ипак, привукла нам је пажњу најава (цитираћу Вас): књижевних сусрета, трибина, предавања и слично. Опростите ако грешим. - Не грешите.

- Откуда то? Досад смо имали туристичке посете библиотеци, кићење јелке, састанке пчелара... Не мислите ли да би могли избити немири у граду, неки инцидент? - Да, потпуно разумем Ваше питање и забринутост. Не бојте се, ми то само тако кажемо, не могу изаћи за говорницу и ћутати...


- На Ваш рачун је упућена примедба и да нисте поштовали закон и обележили државни празник Дан словенске писмености?

- Људи упорно не разумеју да смисао није у закону него у нашем примању плата. Ја сам директор зато што је директорска плата добра, а и зато што ништа не морам да радим да бих је зарадила. А словенска писменост и сл. - па питају ли се ти критичари има ли код нас ико запослен ко уопште зна шта је то? Зар мислите да се на једном стручном испиту тако нешто може научити?! - А шта Ви онда радите на послу?

- Лично, највише волим да пијем кафу и пушим испред библиотеке кад је лепо време. Не брините се, ја нити пијем алкохол нити попуњавам судоку. Углавном сам на телефону... Имам добар мобилни, Самсунг, нови модел.


- Да ли понекад читате нешто од књига?

- Да, наравно. Прочитам бар две књиге годишње. - Да ли бисте нашим читаоцима препоручили неки роман? - Свакако. Нека то буде књига наше суграђанке Семенке Кошпић: Избор: живот или животарење.


- О чему се ради у том роману? - Јунаци тог романа шетају по природи и беру плодове са дрвећа. Најбитнија је порука књиге: живети, то значи јести само сирово воће и поврће! Човек такорећи треба да се врати у време пре него што је открио ватру. Ми смо много размазили наш желудац куваном храном и потребно је да га опет васпитамо. Кувани кромпир, грашак, пасуљ, то је већ животарење.


- Јесте ли можда читали Јонеска? - Нисам.


- А Јованово Откривење? - Не разумем.

- Да ли за крај желите нешто да поручите суграђанима? - Да, свакако:

- Хвала Вам на Вашем времену издвојеном за наше читаоце. - Хвала и вама на прилици, било ми је задовољство! Редовно читам Реч Прибоја.


Радослав Докмановић

2,608 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2558

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2052

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе