Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Радослав Докмановић - Захтев Основној школи „Вук Караџић“ против друштвене екскомуникације

Моја рођена школа „Вук Караџић“ блокирала ме је на својој фејсбук страници. Зато што сам написао један дводелни критички текст о њеном раду и часопису „Вуковац“. Свеукупно сам оставио четири или пет коментара на тој страници откако користим Фејсбук, и то похвалних: када су покренули часопис, када су после мог текста променили писмо странице у азбуку, када су поделили мој текст о наставнику Ацу Раковићу и, пре неколико дана, линк за први део мог последњег текста, који су одмах обрисали, а који се тицао недопустиве неписмености у једном школском часопису.


Наслов првог дела књиге „Тајна школе“ Светомира Бојанина, дечјег психијатра и професора Учитељског факултета у пензији. Књига коју би сваки просветни радник морао са највећом пажњом да проучи.

Основна школа је државно, јавно власништво, припада свима нама, па и мени. Њен медијски простор (страница на ФБ) није нешто што се може отуђити од грађана Србије, од којих се школа издржава и од којих наставници примају плату.

Ова екскомуникација је само настављање досадашње и увод у будућу и озбиљнију екскомуникацију. Прошле године је на ТВ Прибоју у једној емисији исечена једна реченица у којој је поменуто моје име и школа гитаре коју сам водио. О томе у тексту Лудост Телевизије Прибој. Старе грешке - да јавне ствари доживљавам и решавам приватно - више нећу понављати. На своју екскомуникацију не пристајем једнако као ни на било чију другу. За њу су одговорни сви запослени у „Вуку“, међу њима и Драгана Лаловић и Гордана Петаковић Петровић, чији је рад саставни део културног рада који сам јавно подржао и промовисао, по истим принципима по којим сам критиковао јавну установу у којој раде, ту су и многи наставници који су мени предавали, нпр., наставница српског језика Драгана Томановић, код које никад ниједну оцену осим петице нисам добио, као и вероучитељи о. Драган Видаковић и о. Марко Папић, старешине градских цркава.

Пре две године је „Десанка Максимовић“ водила ђаке (и моју сестричину међу њима) у 'дечју дискотеку', где су их учили да као роботи играју уз техно. Био сам запањен и оставио коментар: „Ово је ужасна музика! Како бисте са овим снимком пред Светога Саву и Десанку Максимовић?!“, и био сам моментално блокиран на тој страници. Из неког разлога, касније су укинули блокаду.


Како „заједно“? Спада ли у то „заједно“ и онај кога екскомуницирате?

Шта видимо на овој слици? Јуче је „Вук“ објавио видео са фотографијама школе и школског рада током протеклих 60 година. На једној од слика налазе се две ученице којима је „Вук“ забранио да имају бесплатне часове гитаре у својој школи и које су потом простор за часове морале да плаћају. То је било 2014. године, када је већ пола учионица ове школе било празно због малог броја ученика. Два су разлога била: бесловесност и осионост тадашњег директора и апсолутна индиферентност наставног особља према правима својих ученика и дешавањима у својој школи. На овом наступу девојчице су у дуету свирале „Оду радости“ и „Катјушу“ и освојиле прву награду. Нешто о томе како је изгледао сам овај наступ са слике читалац може прочитати у тексту: Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1.



То што су научиле нису научиле у школи која се њиховим наступом хвали и представља њиме свој наводни рад, него их је научио управо онај кога та школа екскомуницира, и то научио упркос самој тој школи. У питању је, како видимо, чиста крађа и отворено лицемерје: у истом маху „Вук“ у слику свог рада уграђује рад онога кога екскомуницира и рад ученица чија је права ускраћивао! А отада се, управо због таквог разорног и самопоништавајућег деловања ове школе, ниједна приредба „Покажи шта знаш“ више није одржала, јер ђаке готово нико ничему не учи и они немају шта да покажу. Ово је заиста последња слика коју су и могли да ставе у овај историјски приказ, јер је онај кога екскомуницирају последњи у Прибоју који је посвећено радио са децом у ваннаставним областима.

Дакле, школе се не устручавају да одстране из јавног простора:

1) свог суграђанина, 2) који пише искључиво културно, 3) свог колегу, професора књижевности!, 4) свог колегу који је њихове ученике учио да свирају, 5) особу која је тим школама омогућила да учествују у акцији за наш народ на Косову и Метохији,

6) особу која се готово једина јавно бори за културно достојанство нашег града, 7) члана општинског Одбора за просвету, културу и медије. 8) А „Вук“, уз све наведено, и свога некада најбољег математичара.


Иако се Љубомир Симовић одрекао своје драме о Косову, ја се својих права и смисла друштвеног живота, своје школе и свих наших ученика нећу одрећи.


Овде се не ради о дизању прашине око нечега баналног као што је блокирање на Фејсбуку. Ово је једна појединост где се препознаје целина. Да имају могућност, наше школе би ме искључиле из целог јавног простора и друштвеног и професионалног живота, а овим само пружају охрабрење и утиру пут другима који те намере могу имати.


Захтевам реакцију од одговорних и враћање на законске дијалошке услове.


Радослав Докмановић

870 views

Најчитаније

3655

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2441

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2430

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2243

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

1863

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - ИСИДОРА ДЕСПИЋ, СТУДЕНТ У МОСКВИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Нездрава Србија – семафор опозиција

Нездрава Србија – семафор опозиција

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

403

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

105

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

24

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.