Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)




У чланку од пре два дана изнели смо запањујуће слике основне музичке школе у Прибоју. То је један од најчитанијих текстова на нашем порталу – има безмало 2000 посета за мање од два дана. Само је још текст о Селми Кулоглији – која је после девет година противзаконитог рада изабрана и за нови четворогодишњи мандат директора Градске библиотеке – имао такву читаност. Једино би особа без имало срама и моралних скрупула после таквог текста остала на тој позицији.


И, каква је корист од те читаности и упознатости Прибојаца са стањем у музичкој школи?


НИЈЕДАН ЈЕДИНИ ПРОСВЕТНИ РАДНИК У ПРИБОЈУ НИЈЕ ДИГАО СВОЈ ГЛАС!


НИЈЕДАН ЈЕДИНИ РОДИТЕЉ ДЕЦЕ КОЈА ИДУ У МУЗИЧКУ ШКОЛУ НИЈЕ ДИГАО СВОЈ ГЛАС!


А свеукупно је било 50-60 јавних реакција (лајкова) на текст. Дакле, када имамо неки пејзаж, онда има 500 реакција, а када имамо слику нехигијенских услова у једној школи, онда апсолутна већина само чита и ћути.


Па шта смо то постали? Јесмо ли ми људи или пацови? Како је могуће да десетине родитеља годинама доводе своју децу у онај пачварник и помирљиво то посматрају?! У прошлом тексту смо апострофирали једног родитеља, али зато што је он пуних девет година на највишој позицији у власти и у року од седам дана може да реши тај проблем. То говори о њему као о општинском службенику, али ништа више о њему као родитељу то не говори него о било ком другом родитељу чија деца тамо иду. Зар смо баш свако достојанство изгубили? Каква је то поремећеност самодостојанства кад родитељ доводи децу у онај простор и не реагује? Па да ли постоји ико ко не зна како мора да изгледа једна школа? Вероватно је баш сваки родитељ чије дете иде у музичку школу прочитао тај текст, али ниједан једини није дигао свој глас, није јавно нешто рекао. Шта очекују наши данашњи родитељи – да се ствари саме од себе поправе, да им с дрвета падају плодови, а они само да седе и да гледају? Не, то се неће десити.


А наша просвета – каква је то тек брука и срамота! Прибој има преко стотину учитеља, наставника, професора, а ко је од њих реаговао? Шта је школа за њих? Искључиво средство да на крају месеца оду до банкомата и подигну плату?


Музичка школа користи део зграде која припада ОШ „Бранко Радичевић“. Директорка музичке школе каже да се више пута обраћала директору „Бранка Радичевића“ Бранку Цинцовићу и да се он ноншалантно оглушује о то. Зашто се директорка није обратила јавности, преко телевизије и интернета, зашто није скупила своје запослене и родитеље и одржала протест у граду, тако да се цео град о томе обавести, то је питање за њу.


На спрату изнад учионица за часове музике држе се часови веронауке – то значи да наши вероучитељи упорно и свакодневно пролазе поред оног ходника као поред оног човека кога су разбојници свукли и израњавили и оставили га полумртва на путу од Јерусалима ка Јерихону. Чему ће они да уче ђаке?


Сваки наставник и све помоћно особље „Бранка Радичевића“ мора знати за то како им изгледа део школе, па ако неки чак и нису ушли унутра, морају бар споља сваки дан видети оне разбијене и прљаве прозоре. Али, они то виде и најнормалније настављају са својим радом.


Шта рећи о Биљани Комарици, наставници српског језика и књижевности у „Бранку“, која је од 2016. године председник Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и која не само да ништа није урадила по овом питању, а она дакле има двоструку професионалну и плаћену одговорност (и као наставник у „Бранку“ и као председник Одбора), него је одбила да сазове иједну више седницу Одбора откако сам ја ове године постао његов члан, а само зато што је мој једини и искључиви циљ да се управо овакви проблеми као што је стање у музичкој школи реше. Чланови Одбора поред нас двоје су и Јасмина Хусовић, наставник у Машинско-електротехничкој школи, и Марко Јањушевић, општински службеник који никакве везе нема са областима за које је овај одбор надлежан (он је по струци информатичар, а никад није имао радног искуства ни у једној од три наведене области). Уз њих ту је и Алма Бећировић, али она се није појавила на конститутивној седници и није познато да ли је уопште у Прибоју и да ли је потврдила своје чланство након скупштинског избора. Шта је тако бесрамно код Биљане Комарице? Она је некада довела два своја дечака код мене, да их учим да свирају. Били су прихваћени одмах и срдачно, као и сви други ђаци. Часове су, као и сви други, добијали бесплатно. Биљана Комарица је, дакле, добро и из прве руке упозната са мојим радом и мотивима и резултатима које су моји ђаци постигли. Како се, као председник Одбора, потом поставила према мени? Тако што користи своју позицију председника да узурпира рад Одбора, то јест да не заказује седнице, а које би резултирале нашом заједничком борбом и законитим појављивањем у Скупштини, којој смо дужни да поднесемо извештај и укажемо на проблеме, и тако што ми на вајбер групи Одбора, на моје захтеве да се закаже седница, одговара цинично и лицемерно. Обраћа ми се у трећем лицу, назива ме „неки“ итд. Уз то не пропушта прилику да похвали Бориса Мрдовића, који је у народу, с разлогом, познат као Крдовић. (Страшно је што народ свога председника Скупштине општине назива таквим именима.) Њен циљ је само један – да, колико може, спречи сваки покушај да се нешто добро учини. Дакле, то је родитељ чију сам децу годину дана бесплатно учио да свирају и који ми се још у лице руга. То што је она завршила српски језик и књижевност, то нажалост, као и у случају Владимира Ћировића и Гојка Станишића и њиховог факултета из Лукавице, не значи ништа. Као што њима естетско богатство, лепота и смисао музике Перголезија, Корелија, Пахелбела, Глука, Баха, Моцарта, Бетовена, Шуберта, Менделсона, Листа, Шопена, Дворжака, Чајковског, Римског-Корсакова, Стравинског, Шостаковича, Мокрањца, Христића не значи ништа, па уживају у некаквим верицама-шерифовић и митрима-мирићима и то смеће, као прст за повраћање, нуде у друштвеном саобраћању, тако ни Биљани Комарици етика и смислотворна књижевност Светог Саве, Теодосија, Стефана Лазаревића, Доситеја, Филипа Вишњића, Његоша, Вука, Бранка Радичевића, Стерије, Лазе Костића, Змаја, Ракића, Црњанског, Андрића, Селимовића, Миљковића, Ивана Лалића, Бећковића не значи ништа, па она привилегује латинично писмо и труди се да просветне и културне установе – за које су се наши песници изборили мастилом као крвљу – сроза до њиховог егзистенцијалног обесмишљења.


Само тако је могуће – кад сви ћуте и допуштају све што им се ради, а зарад неког личног себичног интереса – да једна школа има такав простор.


За разлику од Прибојаца, једна стара госпођа из Београда и љубитељ класичне музике, иначе архитекта и идејни пројектант крипте у Храму Светог Саве, након прочитаног текста рекла је да ће га проследити Министарству просвете, да се упознају са случајем. Само, додала је, ако и среде саму школу, кадар у њој ће остати исти.

Поставља се питање: зашто „Вук Караџић“ или Гимназија не понуде своје учионице за рад музичке школе? Ове две школе имају вишка учионица и пристојан простор.


Постали смо као народ превише лоши. Омладински центар и Туристичка организација Прибој промовишу јогу, Црква и Исламска заједница у Прибоју на то ћуте. У музичкој школи раде људи који свирају по шатрама и дискотекама. Библиотеку и Дом културе воде крајње нестручни и противзаконито постављени директори.


Директорка вртића „Невен“ Јасна Којадиновић сама је себе стимулисала да боље ради тако што је себи подизала плату колико јој се прохте (и тај вишак највероватније делила са својим шефом Мрдовићем или му у целини прослеђивала), због тога била на суду у Краљеву и нагодила се са судом да тај новац врати – што значи да је у питању била КРАЂА – и бесрамно наставила да води ту установу. ТВ Прибој већ две скупштинске седнице за редом сече у директном преносу говор одборника Ненада Анђића у којем он износи јавности податке о том криминалу (овим путем тражимо од Ненада Анђића да јавности предочи податке, изјаве или документа која има, да их достави нашем порталу или да лично сними своје обраћање и објави га на интернету, јер нико још није могао да чује оно што је он рекао на скупштинским седницама). Дакле, ТВ Прибој, то јест њени радници и њен власник, активно учествују у криминалу.


Вест је на сајту Блица и даље активна: https://www.blic.rs/vesti/hronika/policija-na-nogama-pali-lekar-iz-zabele-i-celnik-fudbaleskog-kluba-prevaranti/ybhzsnc


Радослав Докмановић

2,558 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2558

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2052

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе