Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Одлучила сам се изненада, добила стипендију и отишла. Поред велике жеље за знањем и образовањем, због чега сам се првенствено и одлучила за одлазак у Москву, имала сам изразиту жељу за откривањем нових путева и за упознавањем нове културе и другачијих менталитета.

Драга Исидора, с тобом отварамо нашу рубрику чији је циљ да се боље упознамо са животом Прибојаца који дуго или само тренутно живе изван Србије. Ти студираш психологију на Универзитету „Косигин“ у Москви. Реци нам, за почетак, зашто си изабрала баш психологију?

Психологија ми је још од малих ногу привлачила пажњу, волела сам да слушам о животним искуствима других људи и размишљам о њима, да бих се касније, у другој години средње школе, упознала са психологијом као вештином и науком. Врло вероватно сам тада себи и зацртала ову путању и од тада па све до сад имала сам (и имам) потребу да људе саслушам, помогнем им, пружим савет уколико сам у могућности. Засигурно најлепши осећај ме обузме баш тада када ми неко каже да сам му помогла. То је неописив осећај чисте испуњености, нешто што ме и даље гура напред да се овом врстом хуманистичке науке све интензивније бавим.


Зашто Русија?


Људи ме јако често, напросто зачуђени, питају откуд ја тамо, на који начин сам одлучила да одем, чиме се бавим. Та питања су врло интригантна, а реакције људи на мој одговор занимљиве. Рецимо, један познаник ме је упитао где живим, а на мој одговор да сам тренутно у Москви, уследило је питање: „Грађевина, а?“ Заиста је помислио да „мешам малтер“. Шалу на страну, изузетно ми је жао што смо слабо информисани о студијама и општем образовању у Русији. Попут поменутог познаника, велику већину „наших“ људи Русија асоцира на бауштел. Да, истина је да већина наших људи иде тамо да ради, заради новац, али морамо истовремено имати на уму да Русија даје изузетно добре понуде и повољности нашим студентима.


Комплетна руска култура ми се јако допала, али издвојила бих њихову књижевност. Она је један од разлога моје јаке жеље да научим руски језик и оно што ме је привукло самој Москви.

Информацију о могућности студирања у Москви добила сам од једне пријатељице и помислила сам да не би било лоше пробати. Скоро несвесно сам се пријавила за стипендију и без икакве наде предала потребна документа. Позитиван одговор из Руског дома је за мене био шокантан и охрабрујућ. Разум ми се у том тренутку потпуно помутио, у глави ми је одзвањало једно једино питање које сам упутила сама себи: „Ти сада идеш у Москву? Живећеш тамо?“


Не смем крити да ме је много среће и добрих људи пратило и вероватно због тога ништа није тако страшно изгледало као што то људима звучи када им кажем да сам се са својих 19 година запутила у непознату земљу, непознати, огромни град, без игде иког свог. Као и у сваком искуству, ту су позитивне и негативне стране, али најбитније јесте да све то у једном тренутку прође, хомогенизује се и након свега добијемо значајну животну лекцију.


Одлучила сам се изненада, добила стипендију и отишла. Поред велике жеље за знањем и образовањем, због чега сам се првенствено и одлучила за одлазак у Москву, имала сам изразиту жељу за откривањем нових путева и за упознавањем нове културе и другачијих менталитета. Моја одлука ни по чему није била лака – као што рекох, из родитељског дома кренула сам у нешто сасвим непознато. Попут уласка у неки тунел у коме влада апсолутна невидљивост било чега испред – таквим бих поређењем описала те прве тренутке.

Како изгледа студирање у Москви?


Морам признати да је јако тешко заменити свој родни град једним велеградом као што је Москва – потпуно други менталитет, језик, култура, готово све, поготово када то човек уради непланирано, као што сам ја. Дужи временски период осећала сам се као Алиса у земљи чуда, јер то је за мене био изузетно велики изазов. Знате, лепо је свима нама када смо ушушкани у родитељском дому и окружени пријатељском љубављу, што би наш народ рекао – ни бриге ни памети. То је нешто што нема много сличности са оним што гледамо у филмовима, серијама, на телевизији уопште, или чак када идемо на путовања и упознајемо друге народе... Потпуно друга реалност је живети тамо, сусретати се свакодневно или, као у мом случају, студирати са другим народима.


У моментима када схватим да нисам са својим најближима, да не могу баш тог тренутка када пожелим да их загрлим, да ме не чека топао оброк када дођем, увидела сам да то заиста јесте одрастање, у правом смислу те речи. Поред свих тешких ствари које сваки одлазак и свака одлука попут ове носи са собом, мој позив за Москву и успех који сам постигла заиста може да надомести сву меланхолију коју с времена на време осећам. Волим да се фокусирам на позитивне ствари, јер су оне покретач; за лошим стварима се много не окрећем, јер никада не гурају напред.


Прве године сам у Москви учила руски језик, поред неколико предмета који се тичу општег образовања, као што су књижевност, култура, историја итд. Била сам у групи са људима најразличитијег порекла – Монголима, Кинезима, народима из Африке и са Блиског истока. Упознати све те културе, причати и дружити се са тим људима, слушати њихове приче о својој држави, обичајима, култури, језику, искуствима, па и о традиционалној кухињи, за мене је представљало одушевљење. Поред учења језика и других споредних предмета, сваке недеље смо шетали и упознавали Москву и њена културна богатства, чиме се и она сама поноси. Обилазили смо музеје, галерије, позоришта, паркове...


„Tешко нам је с Русима, али без њих нам је још теже.“

Русија даје значајне могућности амбициозним студентима, који знају прави разлог због кога су се и упутили тамо. Када сам кренула на факултет, увелико сам владала руским језиком и моје интересовање за смер за који сам се определила било је огромно. У први мах сам била јако изненађена тиме како су професори то моје интересовање приметили и начином на који су успоставили сарадњу са мном. Неколико пута сам наступала на конференцијама у оквиру којих сам писала научне радове на разне теме. Поред наступа, остварила сам друго место на међународној конференцији под организацијом једног универзитета из Јапана.



Често представљам свој региону коме живим на разним спортским такмичењима, у неколико дисциплина, као што су трчање, кошарка, стони тенис, као и мали фудбал. Од 2019. године члан сам кошаркашке репрезентације факултета „Косигин“.


У чему се разликују услови студирања у Русији и у Србији?


Док сам полагала руски језик, једно од испитних питања ми је било управо да објасним разлике између Руса и нас. Постоји мноштво сличности, као и разлика. Изузетно су „хладни” и контрадикторни, али истовремено и врло предани послу. Оно што нас повезује јесте чињеница да смо весељаци са мрвицом словенске туге коју волимо да утопимо у којој чаши ракије или водке. Волим да кажем да нас спаја то што смо народ коме само треба „хлеба и игара“, да нам је то довољно. Поприлично су смирени и доста опуштенији од нас.


Поменула бих још и то да ми се њихов систем школовања изузетно допада због немогућности обнављања године. Постоји само један рок, а услов за упис у наредну годину представљају положени сви испити из претходне. Можда је, када уместо изговора нађемо начин и снаге за такве изазове, касније много лакше, јер потпуно можемо да се препустимо уживању током распуста до следећег семестра или школске године.


Да ли студенти раде током студија?


Руским студентима је дозвољено да раде током студија, уколико сами не успевају да нађу посао, факултет им нађе. Разлика између моје и њихове стипендије је та што ја нисам условљена просеком оцена, док њима стипендија зависи управо од тог просека.

Дом музике, Москва

Да будем искрена, то ме није спречавало да с времена на време, викендом радим неки ситан посао. Тако сам се и запослила у Дому музике, радећи неко време као координатор, чији је посао да усмерава људе на њихова места. Посао је био одличан, нимало напоран. Људи који су ту долазили представљали су «културну елиту» и били спремни да издвоје позамашне суме новца за оперу, позоришну представу, балете и сл. Често сам се искрадала и улазила у концертну салу не бих ли ухватила по који тренутак да погледам представу, солистички концерт, балет, опере и мјузикле. Те врсте ужитака су учиниле да не одустанем од овог посла упркос минималним примањима.


Шта ти се од руске културе највише допада?


Комплетна руска култура ми се јако допала, али издвојила бих њихову књижевност. Она је један од разлога моје јаке жеље да научим руски језик и оно што ме је привукло самој Москви. Желела сам да читам њихова дела у оригиналу и морам признати да је осећај посве другачији и лепши, јер неки делови не могу да нађу свој преводни еквивалент у српском и неретко се губи мисао аутора при превођењу. Сматрам да је руска књижевност једна од најутицајнијих и најразвијенијих у свету. Читала сам Гогоља, Достојевског, Булгакова, Чехова, Толстоја и Пушкина. И те како је тешко било читати, а истовремено на прави начин разумети прочитано, али испуњеност која ме је обузимала док сам се посвећивала тим делима била је вредна тог труда и моје упорности. Поред наведених великана руске књижевности, планирам да читам и Тургењева, Пастернака, Шолохова и Солжењицина.



Коју музику највише слушају млади у Русији? Шта би нам ти препоручила да послушамо?


Не бих могла много тога да вам препоручим, као и код нас, и нас тамо се слуша новокомпонована музика јако ниског квалитета са идејом да нам мелодија уђе у главу, иако текстови немају неког претераног смисла. Ја нисам имала прилику да се сусретнем са неком квалитетном музиком, али могу да се похвалим да сам имала прилику да у њиховом Дому музике слушам извођења најпознатијих руских композитора, као што су Чајковски, Шостакович, Бородин, Корсаков и многи други. Велико задовољство ми је било што сам имала ту могућност да та заиста ремек-дела слушам у живом извођењу руског симфонијског оркестра и, уколико се неком пружи таква прилика, најтоплије бих му препоручила да је искористи.


За ову прилику сад, читаоцима препоручујем песму која ми је увек подизала расположење и давала боју московским магловитим данима:


Руска кинематографија је изузетно богата, а задњих 10-20 година видимо праву експанзију руске филмске продукције. Сигурно волиш филмове и имаш неку препоруку?


Да, сложила бих се да је и те како богата, ја сам се генерално више занимала за историјске филмове и серије, па бих могла да препоручим следеће серије: „Романови“, „Екатарина Велика“, „Петар I”, „Сергеј Јесењин“ и „Ана Карењина“. А од филмова бих препоручила: „Гагарин“, „Распућин“, „Батаљон“, „Руски ковчег“, „Спасити Лењинград“, „Матилда“, „Мртве душе“.



Колико младе у Русији занима политика и како ти гледаш на политичка збивања у Русији, односно њене међународне односе и односе са нама?


Стекла сам утисак да младима у Русији политика није неки битан чинилац живота, интересовање је слабо. Када сам отишла тамо, мислила сам да воле и да величају Путина, баш као и код нас, али баш напротив, омладина га скоро уопште не воли и недавно су били протести против њега, при чему су највећи број демонстраната чинили управо млади, студенти. Мене њихова политика не дотиче пуно. Задовољна сам што, иако сам странац, имам иста права и повластице као и руски студенти, као и због стипендије коју примам је од Руске Федерације, па лично не бих имала ништа против тренутне власти да кажем. Што се тиче међународних односа, приметила сам да доста раде на томе, огромна права и повластице имају грађани из земаља бившег СССР-а и може се приметити да се на улицама Москве понајмање чује руски језик, што је некада мало узнемирујуће. Односи с нама, колико сам ја могла да закључим, јесу коректни, што би се рекло: „Tешко нам је с Русима, али без њих нам је још теже.“ Овде треба рећи да је стипендија коју сам ја добила поклон Руске Федерације Србији, у виду финансирања школовања за 200 студената из Србије.

Српски чудотворци Свети Сава и Свети Симеон, фреска у цркви Архангелски сабор, Кремљ, Москва

Шта је оно што највише волиш у Прибоју, а шта ти се највише не свиђа? Шта је потребно променити?


Бојим се да ће овде моја контрадикторност изаћи на видело, ха-ха-ха. Волим наш народ, колико год он негативних страна имао, волим и те негативне стране, волим наш менталитет, наше гостопримство, дружељубивост, као и хумор. Све то ми фали у Москви, али исто тако много ме је исцрпљивала наша тврдоглавост. Брзо сам се навикла тамо на доста флегматичнији темперамент који је заступљен код већине Руса. Смета ми доколица која влада у Прибоју, монотонија и сивило зими, изузев празника. Тада су људи пуни негативне енергије . Откако сам отишла тамо приметила сам колико се људи фокусирају само на своје животе, што код нас није случај. Али, опет, какви год да су, као и ја са њима, то су моји људи и увек ћу се с радошћу враћати у Прибој. Ипак сунце нигде не греје јаче него у домовини.


Интервју за Реч Прибоја водио Радослав Докмановић


Позивамо Прибојце који живе широм света да нам се слободно јаве и у виду путописа или интервјуа представе свој живот у туђини.

Најновије

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Срећан Курбан Бајрам!

Срећан Курбан Бајрам!

Најчитаније

3682

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2471

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2469

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2257

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

1892

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1649

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1333

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1329

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1271

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1255

Нездрава Србија – семафор опозиција