Прибој – град културе. Истакнути стручњаци и познаваоци културе за које нисте знали!

Можда сте се питали: како Прибој овако успешно негује и развија културу у овом култури ненаклоњеном времену? Откуда то да наша деца имају толико ваннаставних културних активности да нам цела Србија завиди?


Позориште препуно деце и представа, редовни концерти градског оркестра, на улици се свакодневно чују флауте, чела, гитаре, градско фолклорно друштво и хор шире свој репертоар и достижу рекордан број чланова и наступа, прибојски сликари који излажу широм Србије поносе се сарадњом са градским установама културе и њиховом подршком, библиотека врви од младих толико да раднице не стижу да играју пасијанс и заштите биље, а у новој згради Дома културе нема – као у некој дистопији – бурегџиница, ролетнарница, теретана и кафића, него се опремање велике сцене, градске галерије и сале за музичке пробе, које је започето још пре 40 година, коначно приводи крају.


Питате се: како је Прибој тако успешан? Како гласи та тајна формула? Овај текст даје једноставан одговор: стручност и правни поредак! Прибој има велики број истакнутих стручњака и познавалаца културе за које уопште нисте знали, а уз њих има и власт која поштује законе своје земље. Иако изгледа парадоксално да је неко истовремено и истакнут и непознат, не дозволимо да нас то збуни: сигурно је у питању само њихова врлина скромности. Ипак, у неким изузетним ситуацијама, скромност може бити и мана, када је рецимо узрок сумњи злонамерних критичара културних установа, па их овим путем молимо да нам представе свој рад који их је тако истакао у нашој општини.


Ко су наши истакнути стручњаци и познаваоци културе? Пише нам у Закону о култури (Члан 41, став 3):

Чланове управног одбора именује и разрешава оснивач, из реда истакнутих стручњака и познавалаца културе.

Када су у питању наш Дом културе, Градска библиотека и Завичајни музеј, оснивач је наша локална самоуправа, односно Скупштина општине Прибој.


У Службеном листу (чији су бројеви од 2009. доступни у на сајту Општине) имамо имена тих истакнутих стручњака и познавалаца културе које је прибојска скупштина одлично препознавала и именовала у управне одборе.


Да видимо ко су наши исктакнути стручњаци и познаваоци културе. На седницама Скупштине општине одржаним 5. 3. 2020., 25. 2. 2016., 19. 7. 2012. и 27. 2. 2012. именовани су следећи чланови управних одбора (подвучени су они које је предложила локална самоуправа; остали чланови су – према Закону – из реда запослених):


Дом културе


2020:

1. председник: Бранка Бандовић – економиста;

2. Сара Бојанић – завршила факултет, вероватно србистику;

3. Нада Ровчанин – наставник руског језика;

4. Мирослав Вуковић – инжењер сточарства;

5. Ибрахим Хасанагић – средња школа.


2016:

1. председник: Миломир Љујић – правник;

2. Сара Газдић – средња школа или факултет - није познато када је дипломирала;

3. Нада Ровчанин – наставник руског језика;

4. Мирослав Вуковић – инжењер сточарства;

5. Ибрахим Хасанагић – средња школа.


2012., јул:

1. председник: Миломир Љујић – правник;

2. Сара Газдић – средња школа;

3. Нада Ровчанин – наставник руског језика;

4. Ума Бајровић – средња школа;

5. Ибрахим Хасанагић – средња школа.


2012., фебруар:

1. председник: Драго Јањушевић – средња школа (економски техничар);

2. Драгана Грујичић – проф. разредне наставе (учитељ);

3. Велибор Павловић – проф. руског језика и књижевности;

4. Ума Бајровић – средња школа;

5. Ибрахим Хасанагић – средња школа.

Завичајни музеј


2020:

1. председник: Јелена Трипковић Којадиновић – проф. информатике;

2. Дина Сарачевић – (непознато);

3. Слободанка Клачар – историчар уметности.


2016:

1. предесдник: Зоран Станић – машински инжењер;

2. Захид Зековић – (непознато);

3. Биљана Павловић – (непознато).


2012., јул:

1. предесдник: Зоран Станић – машински инжењер;

2. Сањин Каскатиновић – висока пословна школа, смер: порез и царина;

3. Слободанка Клачар – историчар уметности.


2012., фебруар:

1. председник: Саша Бабић – средња школа (шумарски техничар);

2. Џенан Мемић – средња стручна спрема;

3. Слободанка Клачар – историчар уметности;

Градска библиотека


2020:

1. председник: Душица Раковић – дипломирани географ;

2. Амина Мишореп – средња школа (студент);

3. Љиљана Гудурић – (непознато).


2016:

1. председник: Бојана Дробњаковић – виши металург;

2. Дарко Ичагић – средња школа (саобраћајни техничар);

3. Љиљана Гудурић – (непознато).


2012., јул:

1. председник: Бојана Дробњаковић – виши металург;

2. Дарко Ичагић – средња школа (саобраћајни техничар);

3. Весна Лаптошевић – средња школа.


2012., фебруар:

1. председник: Милош Диздар – наставник физичког васпитања;

2. Милојко Бељкаш – наставник општетехничког образовања;

3. Весна Лаптошевић – средња школа.

Дакле, то су стручњаци који су расписивали конкурс и бирали кандидате за директоре, које је потом именовала скупштина општине.


Позивамо јавно актуелне чланове управних одбора културних установа који су предложени од стране локалне самоуправе – Бранку Бандовић, Сару Бојанић, Наду Ровчанин, Јелену Трипковић Којадиновић, Дину Сарачевић, Душицу Раковић и Амину Мишореп – да нама, својим суграђанима, укажу на своју стручност коју Закон о култури налаже. Они од нас примају новчану накнаду за тај свој стручни рад и имају, према Закону, дужност да раде за наш, јавни интерес. (Колика је та накнада? О томе и о безумном бацању новца биће речи у наредном тексту.) Потребно је да видимо слике које су они насликали, изложбе које су имали, књиге које су написали, музику коју су компоновали, представе које су режирали, критике које су писали или на свој рад добили, дакле све оно што их чини истакнутим стручњацима и познаваоцима културе. Нека не буду скромни, нека се слободно похвале. Сви ми који волимо уметност и боримо се културу од свег срца се радујемо када откријемо неког стручног познаваоца културе у нашој средини. У супротном, тражимо њихову моменталну оставку на своје чланство у управном одбору. Члан 44а Закона о култури:


Престанак дужности члана управног одбора Члан 44а
Дужност члана управног одбора установе престаје истеком мандата и разрешењем. Оснивач установе разрешиће члана управног одбора пре истека мандата: 1) на лични захтев; 2) ако обавља дужност супротно одредбама закона; 3) ако је против њега покренут кривични поступак за дело које га чини недостојним за обављање дужности члана управног одбора, односно ако је правноснажном судском одлуком осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање дужности члана управног одбора установе; 4) из других разлога утврђених законом или статутом установе.

Дакле, уколико дужност обављају супротно одредбама закона, а оснивач неће због тога да их разреши дужности, они могу поднети лични захтев за своје разрешење.


Јавна одговорност чланова је велика. На то нас упућује Члан 44:


Надлежности управног одбора установе Члан 44.
Управни одбор установе: 1) доноси статут; 2) доноси друге опште акте установе, предвиђене законом и статутом; 3) утврђује пословну и развојну политику; 4) одлучује о пословању установе; 5) доноси програме рада установе, на предлог директора; 6) доноси годишњи финансијски план; 7) усваја годишњи обрачун; 8) усваја годишњи извештај о раду и пословању; 9) даје предлог о статусним променама, у складу са законом; 10) даје предлог оснивачу о кандидату за директора; 11) закључује уговор о раду са директором, на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења, а када је за директора именовано лице које је већ запослено у истој установи културе на неодређено време, закључује анекс уговора о раду, у складу са законом о раду; 12) одлучује о другим питањима утврђеним законом и статутом.

Чланови управних одбора имају директну моралну одговорност за опште негативно кретање и цивилизацијско назадовање у прибојској култури. Противзаконито су изабрани и противзаконито су изабрали пољопривредне инежењере за директоре културних установа.

Градски хор практично више не постоји. КУД „Дабар“ је на задњем степенику пред нестанак. Прибој нема ниједан уметнички музички оркестар, а одељење основне музичке школе, које нуди само хармонику и клавир, искључено је из сваког друштвеног вида постојања.


Док је Дом за незбринуте пољопривреднике дошао дотле да организује самосталне изложбе и ђацима основцима који имају пет цртежа, само како би они одржавали илузију да се тамо нешто ради, академски сликар Драгана Лаловић – која је самосталне изложбе имала по националним галеријама у Београду, Новом Саду, Нишу итд. – никад није позвана ни на разговор у неку локалну културну установу, а камоли имала изложбу у свом граду. Драган Нешић, чије су слике и радови обишли Србију уздуж и попреко, такође никад не би имао изложбу у свом граду да није основао своју галерију у Гимназији, у којој је, иначе, представио више сликара него Дом културе и Музеј заједно за последњих 30 година, и за шта – за разлику од њих – није плаћен!


Завичајни музеј постоји 30 година, а 99% свих нас који смо за тих 30 година расли и формирали се у Прибоју, никад ништа о свом завичају нисмо научили од Музеја, дакле од оних чији је то први радни смисао и који за то примају плату 365 дана годишње. Апсолутна већина грађана никад у животу није ни ушла у Музеј, а камоли да зна нешто о историји свог града да каже! Какви су то лезилебовићи пластично показује то што је последњу изложбу у Музеју, посвећену његовом 30-годишњем јубилеју, организовала једна волонтерка, на своју иницијативу и из личног ентузијазма, а не неко од запослених.


Градска библиотека је од културне институције сведена на простор у ком се налазе књиге и у који ђаци долазе само да раде домаћи или кад је напољу хладно а немају новца за кафу. У таквој сведености те институције, директор дословно 365 дана не ради ништа ни један једини минут! Ко год да је из Прибоја нешто постигао на пољу културе и образовања, постигао је то не само без икакве везе са локалним установама културе, него и упркос њима.


Биоскопски репертоар не постоји. Иако никад у филмској историји није било лакше пројектовати филм у биоскопу, у Прибоју можемо да гледамо један филм месечно, и то углавном ш категорије.


Позориште постоји као једна приватна дружина. Иако је редитељ јавни радник а не слободни уметник, он прима децу и ради представе према приватном нахођењу. Плаћен је 12 месеци, а прави једну полусатну представу за децу годишње. Од 1500 деце из прибојских основних школа, у прибојском градском позоришту за децу учествује свега њих пет-шест. То је мање од 1%. А радно време траје осам сати. У периоду кад се спрема представа - одрже се две једносатне пробе седмично. Осталих 38 сати радне седмице резервисано је за доколицу и приватне занимације. А најмање педесеторо деце, од чијих родитеља редитељ прима плату, хтело би да своје слободно време проводи у позоришним активностима.


Шта остаје нашој деци друго него да по цео дан држе телефоне и таблете у рукама? После породичне репресије, најопаснија репресија за дете је репресија досаде. То је прва последица недостатка здравог културног и друштвеног живота. Друга последица је свођење живота на нагонске односе. Трећа последица је отуђење од свог природног и културног бића, дакле естетског, слободарског, националног, стваралачког. Затим следи равнодушност према људима око себе, према свом народу, одавање наркотицима и разним другим беговима у вештачке рајеве и преваре себе и других. Шта могу сутра да постигну они којима није омогућено да се развијају онда када то једино могу?


Недостатак здравог културног живота нужно води човеково биће у варваризам, који гледамо око нас све више и више. И зато су сви чланови у управним одборима дужни да поднесу моменталну оставку! Ако уместо вас на тим местима буду они које и закон и здрав разум предвиђају, онда нестручни и неодговорни људи неће моћи да узурпирају радна места у установама чији је циљ да развијају културу и оплемењују друштво, а не да служе као извор новца за похлепнике и уточиште за сујетнике, лењивце и преваранте.


Уметничка инсталација са акције омладине СПС Прибој, фебруар 2020.

О чему је овде реч? (градски парк у Прибоју, август 2020.)

Радослав Докмановић

Ранији текстови:













773 views

Најчитаније

1894

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1234

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1211

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1164

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1150

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

Највише свиђања

27

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

12

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

9

Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1

9

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

9

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс