Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Иако нешто овакво као што је превод дела Светога Саве не подразумева само усредсређеност на централни ток српске културе него и огроман труд и време, за просветне раднике и јавност уопште ова ће вест бити неупоредиво мање значајна од неке тричарије са Фејсбука. То што у непосредној близини града имамо специфично манастирско издаваштво, молитвене заступнике пред Господом и културне прегаоце, у правом смислу наше премостиоце до речи Светога Саве и средњовековне српске културе, то није тек неки догађај за минут и по на телевизији - то је такође нешто што чини наше актуелно културно стање. То је такође део наше стварности, наша савремена култура, коју и ми можемо да градимо нашим реципијентским или посредничким учешћем. Најмање што у одговору на овај вишегодишњи труд и хиљаде утрошених сати рада на опште добро наши просветни радници могу да учине јесте да своју реакцију не сведу на лајк на Фејсбуку и тај рад не третирају као неку неотворену књигу на полици, јер у питању је наш први и највећи просветитељ. Ако су наши монаси могли да нам премосте пут до књиге Светога Саве, онда и прибојске школе својим ученицима могу да премосте пут до ових монаха и њиховог превода. То значи да могу да организују представљање ове велике књиге својим ђацима, који директно могу да питају монахе-преводиоце шта то значи знати црквенословенски језик, шта значи преводити старе списе, какво је правно устројство било у старој српској држави и у чему је Савин етички и правни допринос. Наравно, не да то организују тако што ће заказати неки вечерњи термин, него тако што ће у свакој школи појединачно, када прође епидемија, за време наставе одвојити један сат када су сви ђаци у школи. Такав један догађај би ђацима могао да значи више него годину дана часова из историје средњег века.


Преносимо прилог са РТС-а:




Законоправило, или номоканон, који је пре осам векова написао Свети Сава практично је први српски устав – документ на основу кога Србија постаје правна држава. Први, комплетни превод на савремени српски језик сарајевског преписа Законоправила објавила је Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“, уз помоћ влада Републике Српске и Републике Србије.

Kомплетно дело које је духовно-правни оквир прве српске државе, трудом братства манастира Добрунска Ријека и правника и филолога, коначно је јасно и разумљиво свима, да живо сведочи о најважнијем правном извору средњовековног српског канонског и световног права.


„У то вријеме, сматрали су да су црква и држава, у ствари, два дијела истог организма, и једнако је било на снази и једно и друго правило: рецимо, када се прави кућа, или неки објекат, па се мора рачунати да не затвориш видик или поглед комшији или тако нешто, значи, до таквих детаља се ишло, онда можете мислити колико су биле уређене неке важније ствари и односи у друштву“, рекао је Серафим, јеромонах манастира Свети Николај у Добрунској Ријеци.


Законоправило, у које је уградио богато наслеђе византијске редакције грчко-римског права, Свети Сава је поделио свим новоустановљеним епископијама. Оригинал је чуван у Жичи и нестао када су је похарали Бугари и Kумани, 1253. године, а од 11 сачуваних преписа, најстарији су Иловички, Рашки и Сарајевски.


Сарајевски препис је настао у 14. веку. Писала су га два писара и зна се да је један од њих био Мирослав. Исписан је на пергаменту, има 370 листова, а у Старој православној цркви у Сарајеву, чува се најмање три века.

Радећи готово седам година, преводиоци су се држали начела разумљивости, верности извору, избегавања туђица, а на местима где је Сарајевски препис остављао недоумице, користили и Иловичко фототипско издање, и преводе на грчком, латинском, руском и енглеском језику.


„Данас, за неке изразе, буквално нисмо могли да останемо при оним изворним, из Законоправила, јер нико не би знао о чему причамо. Вијено, вијено рецимо, ми смо узели турцизам - мираз, сви знамо шта је мираз, вијено не. Једно од правила нам је било да останемо при српским изразима, осим ту гдје је морао неки компромис да се прави“, навео је Гаврило, јеромонах манастира Свети Николај.


Превод са српскословенског је без упоредног праћења грчких извора, без познавања историје, географије, догматике, црквеног и грађанског права – немогућ. До овог, први пут комплетног превода, било је више покушаја. Миодраг М. Петровић, је 2003. објавио само први том Законоправила Светог Саве.


Извор: РТС https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4114495/nomokanon-zakonopravilo-prevod-sarajevski-prepis.html


(Преправљени су једино наводници, са енглеских на српске.)


Радослав Докмановић

1,271 views

Најновије

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Срећан Курбан Бајрам!

Срећан Курбан Бајрам!

Најчитаније

3682

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2471

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2469

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2257

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

1892

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1649

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1333

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1329

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1271

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1255

Нездрава Србија – семафор опозиција