Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Иако нешто овакво као што је превод дела Светога Саве не подразумева само усредсређеност на централни ток српске културе него и огроман труд и време, за просветне раднике и јавност уопште ова ће вест бити неупоредиво мање значајна од неке тричарије са Фејсбука. То што у непосредној близини града имамо специфично манастирско издаваштво, молитвене заступнике пред Господом и културне прегаоце, у правом смислу наше премостиоце до речи Светога Саве и средњовековне српске културе, то није тек неки догађај за минут и по на телевизији - то је такође нешто што чини наше актуелно културно стање. То је такође део наше стварности, наша савремена култура, коју и ми можемо да градимо нашим реципијентским или посредничким учешћем. Најмање што у одговору на овај вишегодишњи труд и хиљаде утрошених сати рада на опште добро наши просветни радници могу да учине јесте да своју реакцију не сведу на лајк на Фејсбуку и тај рад не третирају као неку неотворену књигу на полици, јер у питању је наш први и највећи просветитељ. Ако су наши монаси могли да нам премосте пут до књиге Светога Саве, онда и прибојске школе својим ученицима могу да премосте пут до ових монаха и њиховог превода. То значи да могу да организују представљање ове велике књиге својим ђацима, који директно могу да питају монахе-преводиоце шта то значи знати црквенословенски језик, шта значи преводити старе списе, какво је правно устројство било у старој српској држави и у чему је Савин етички и правни допринос. Наравно, не да то организују тако што ће заказати неки вечерњи термин, него тако што ће у свакој школи појединачно, када прође епидемија, за време наставе одвојити један сат када су сви ђаци у школи. Такав један догађај би ђацима могао да значи више него годину дана часова из историје средњег века.


Преносимо прилог са РТС-а:




Законоправило, или номоканон, који је пре осам векова написао Свети Сава практично је први српски устав – документ на основу кога Србија постаје правна држава. Први, комплетни превод на савремени српски језик сарајевског преписа Законоправила објавила је Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“, уз помоћ влада Републике Српске и Републике Србије.

Kомплетно дело које је духовно-правни оквир прве српске државе, трудом братства манастира Добрунска Ријека и правника и филолога, коначно је јасно и разумљиво свима, да живо сведочи о најважнијем правном извору средњовековног српског канонског и световног права.


„У то вријеме, сматрали су да су црква и држава, у ствари, два дијела истог организма, и једнако је било на снази и једно и друго правило: рецимо, када се прави кућа, или неки објекат, па се мора рачунати да не затвориш видик или поглед комшији или тако нешто, значи, до таквих детаља се ишло, онда можете мислити колико су биле уређене неке важније ствари и односи у друштву“, рекао је Серафим, јеромонах манастира Свети Николај у Добрунској Ријеци.


Законоправило, у које је уградио богато наслеђе византијске редакције грчко-римског права, Свети Сава је поделио свим новоустановљеним епископијама. Оригинал је чуван у Жичи и нестао када су је похарали Бугари и Kумани, 1253. године, а од 11 сачуваних преписа, најстарији су Иловички, Рашки и Сарајевски.


Сарајевски препис је настао у 14. веку. Писала су га два писара и зна се да је један од њих био Мирослав. Исписан је на пергаменту, има 370 листова, а у Старој православној цркви у Сарајеву, чува се најмање три века.

Радећи готово седам година, преводиоци су се држали начела разумљивости, верности извору, избегавања туђица, а на местима где је Сарајевски препис остављао недоумице, користили и Иловичко фототипско издање, и преводе на грчком, латинском, руском и енглеском језику.


„Данас, за неке изразе, буквално нисмо могли да останемо при оним изворним, из Законоправила, јер нико не би знао о чему причамо. Вијено, вијено рецимо, ми смо узели турцизам - мираз, сви знамо шта је мираз, вијено не. Једно од правила нам је било да останемо при српским изразима, осим ту гдје је морао неки компромис да се прави“, навео је Гаврило, јеромонах манастира Свети Николај.


Превод са српскословенског је без упоредног праћења грчких извора, без познавања историје, географије, догматике, црквеног и грађанског права – немогућ. До овог, први пут комплетног превода, било је више покушаја. Миодраг М. Петровић, је 2003. објавио само први том Законоправила Светог Саве.


Извор: РТС https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4114495/nomokanon-zakonopravilo-prevod-sarajevski-prepis.html


(Преправљени су једино наводници, са енглеских на српске.)


Радослав Докмановић

1,259 views

Најчитаније

3646

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2426

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2241

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2174

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1860

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - ИСИДОРА ДЕСПИЋ, СТУДЕНТ У МОСКВИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Нездрава Србија – семафор опозиција

Нездрава Србија – семафор опозиција

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

143

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

50

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

22

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс