Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Вељко Симовић: Популарна култура некад и сад

Популарна култура настаје као нешто револуционарно и увредљиво за високу културу. Друштвене науке које се баве проучавањем променљивих друштвених феномена као што је популарна култура немају могућност да дају егзактне дефиниције. Штавише, сваки теоретичар се, у мањој или већој мери, разликује од других по дефинисању појма популарне културе.



Сматрам да се популарна култура мењала према ономе што ју је чинило, па тако она није увек била иста. На самом почетку, она је изгледала неприхватљиво. Текстови рок песама парали су уши патријархалних родитеља деце која су то слушала. Стрипови, крими романи, изгледали су плитки и површни у односу на Шекспира, Дантеа и сл.


Ширењем интернета, долази нова епоха популарне културе. Оно што је популарно се много брже шири.. Долази све бесмисленија музика и са правом највећи трн у оку свих, а то је ријалити формат. Ријалити се појављује као вода која гаси жеђ радозналости сваког (радозналог) човека. Још крајем 16. века када Шекспир објављује своју чувену трагедију Ромео и Јулија, видимо да она почиње вербалним сукобом, а потом и двобојем на тргу.


То је урађено из практичних разлога. У публици је тада седео тзв. плебс (прост свет), који се није обазирао на представу, већ су међусобно разговарали пошто су данима радили и нису се састајали, па им је то изгледало као сјајно место за разговор. Међутим, када трагедија започне двобојем и свађом, њихова пажња бива уперена у то, а сада када имају њихову пажњу, прича може да почне.


Ријалити у неку руку данас ради исто, само што нема ваљану причу као Шекспир... Сматрам да деградацији популарне културе најпре доприноси музика која не испуњава свој главни задатак, а то је да има и пренесе неку поруку. Сведоци смо да експанзију неког жанра музике често прате и разна технолошка открића и гурају тај жанр у оквире популарне музике, а самим тим и у оквире поп културе. Рецимо, развој рокенрола као једног од најзначајнијих популарних музичких жанрова условило је много фактора, од којих је појава телевизије вероватно најзначајнија.


Телевизија је омогућила да се рокенрол музичари појаве као гости у емисијама, чиме су постајали национално познати, стичући статус селебритија. Најбољи пример за то су чувени наступи Елвиса Прислија 1956. и Битлса 1964. године у емисији Ed Sullivan Show. Процењује се да је наступ Битлса гледало око скоро 73.000.000 гледалаца, што их је приближило свим генерацијама, а не само младима. Интернет, друштвене мреже, видео и платформе за музику су допринеле ширењу музике која се данас назива популарном, што и није тако лоше, јер се на њима могу наћи и песме раније популарне музике.


По мом мишљењу, популарна музика је увек била главна у оквиру популарне културе једног времена. Она је махом младима често диктирала морална уверења, стил облачења, ставове, визуелни идентитет, па чак и религије, као што је то био случај са присталицама Боб Марлија, а све то јер су песме имале конкретне поруке онима који то слушају.


На крају дана остаје само занимљива чињеница да се на оно што је некада изгледало као неприхватљиви део поп културе данас гледа као на високу културу. Да ли због стварног квалитета или квалитета у односу на данашњу поп културу, остаје на вама да закључите.

326 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2558

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2052

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе