Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

На фејсбук страници Priboj-Прибој, очигледно јединој прибојској страници која није под шапом локалне власти, испод текста Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ! наша суграђанка и бивша општинска функционерка Весна Југовић написала је следеће:


Radoslave, pošto si me već prozvao, samo još ovaj put ću se oglasiti na ovoj stranici. Ti si vršnjak moje kćerke, to znači da bih te ja mogla roditi (po godinama), samim tim je i polemisanje s tobom neravnopravno. Kada se tome doda moje veliko iskustvo u smislu poznavanja budžeta, a i sam moj profil obrazovanja (Ekonomski fakultet), onda sam ja već u početnoj prednosti. Prvo, ne stavljam se u odbranu ove vlasti, naprotiv, niti sam ja njihov miljenik, niti su oni moji.

Dečko, ne znam koje su ti pobude za ova pisanja, ali ne idi dalje, nemoj da srljaš. Ti analiziraš planirana sredstva, koja obuhvataju i druge izvore mimo opštinskih, a to su sredstva sa republičkog nivoa (resorna ministarstva), podrazumevajući da će proći na konkursu. Stoga su uvek utrošena sredstva mnogo manja (to se vidi u izveštajima). Ti izveštaji su razmatrani na upravnim odborima, Opštinskom Veću, Skupštini i prošli su Državnu reviziju u ustanovama koje ti napadaš.

Osim toga, pojam "Usluge po ugovoru" podrazumeva i smeštaj gostiju i članova žirija, i štampanje knjige pobednika... Postoje i "Specijalizovane usluge", koje obuhvataju dnevnice, honorare, putne troškove itd.

Na osnovu iskustva od ranije, a dugo sam u ovoj materiji, videla sam u izveštajima da su troškovi mnogo manji od onih koje ti navodiš.

Sigurna sam da niko tebi kao pojedincu neće podnositi račune, a moj savet, bez obzira što ga omalovažavaš, je da, kad već pišeš, treba da budeš siguran da u javnost iznosiš istinu, jer šta će biti ako se dokaže da su iznosi koje objavljuješ mnogo manji? U tom slučaju ti se ne bi isplatilo da sve ovo ode na sud i da dobiješ krivičnu prijavu od njih (troškovi bi bili ogromni), jer si udario na čast nekih ljudi, a koliko vidim i bitnih umetničkih imena.

Ponavljam, ako me opet prozoveš u bilo kom tonu NEĆU SE VIŠE OGLAŠAVATI PO OVOM PITANJU, jer je sve ovo ispod mog nivoa, baš me briga i za vlast i tvoje prepucavanje s njima.


У овом реаговању срећемо неколико недостатака политичке културе, репрезентативних за наше друштво и за наш град, али и неких других, на које је такође битно одговорити.


а) За нашу равноправну размену мишљења или полемику на пољу политике - и конкретно поводом питања гусарства и хајдучије у једној установи која би требало да развија културу - није од значаја старосна разлика између учесника у дијалогу. С тим да се подразумева да оба учесника имају потребну интелектуалну зрелост. Разуме се да искуство у свему може имати битан значај, али за уочавање несагласности чланова закона са њиховом применом и јавних буџетских износа са њиховим стварним утрошком довољно је да човек:

1) уме да чита и сабира;

2) буде спреман да уочи несагласности и морално се према њима постави.


Рекли бисмо да Весни Југовић недостаје овај други услов, за који, очигледно и логично, искуство није ни од какве битности. Јер, то би значило да су искуство и поштење међусобно директно пропорционални, а појам „искусни преварант“ би био оксиморон. Напротив, сви ми знамо за многе искусне варалице.


б) Шта нам потврђује да се ради баш о овом, моралном недостатку? Њено заобилажење јасно представљених чланова Закона о култури и Статута Дома културе које је агроекономиста Борка-Не-Треба-Ми-Школа-Да-Бих-Знала-Шта-Је-Добра-А-Шта-Лоша-Уметност-Пузовић прекршила када је постала директор. И не само заобилажење законских прописа, него и неучтивог и бахатог понашања наше преступнице о којем смо раније писали.


в) Није политички културно некога од 33 године, и притом у његовим грађанским и културним прегорима, називати „дечком“. Ту је, иначе, циљ да се саговорник обезвреди на основу нечега што није етичке природе (старост), да би се етичка природа његовог текста занемарила. Отуда следе речи: „не знам које су ти побуде за ова писања“, јер се тако подразумевано искључују етички мотиви за писање о кршењу етике. Неко ко не доживљава политику као примењену етику и ко не разуме да је смисао политике управо етички, пројектује своја неетичка застрањења на друге и поставља бесмислена питања. Као да је за писање о вишеструком кршењу закона потребно имати неку другу побуду осим етичку. А ми - што на сваком кораку сведоче наши текстови - имамо и специфично културну побуду.


г) Каже нам се 'са сигурношћу', као нешто оправдано, да нам „као појединцу нико неће подносити рачуне“. Шта овде видимо? Да један искусни општински службеник сматра да наш увид у пословања и рачуне јавних установа подразумевано треба да зависи од самовоље општинских службеника. Као да су ти рачуни нешто њихово приватно, о чему они могу и треба да одлучују хоће ли их или не показати нама који их плаћамо и који смо власници јавних установа и новца који се тамо троши. Овде именовање једног грађанина „појединцем“ подразумева две ствари: 1) деполитизацију права и мишљења једног човека, што је супротно основама демократског и грађанског друштва;

2) свођење једне опште и правне теме са њеног смисла на број људи који о њој говоре. Ако неко поред школе вози 100 на сат, а само се један наставник побуни и позове на закон, да ли је његов позив мање вредан и мање смислен само зато што је он један? И да ли треба можда петиција да се потписује да би општинска служба показала да ли и како потроши наш милион динара за Лимске вечери поезије? Овде се, наравно, тенденциозно заобилази чињеница да тај податак није доступан целој јавности, а не само ономе ко је поставио питање.


д) Уместо да је радује политичка писменост и грађанска будност једног суграђанина, искусна општинска службеница прижељкује кривичну пријаву против њега, јер је „ударио на част неких људи“. Иако је искусна у политици, она не зна за овај законски члан, који смо и ми навели у Правилима портала:


Изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.

А притом се не пита: да ли уопште имају част они који заврше пољопривредни факултет и преко партије - а не по закону и као стручњаци, што би подразумевало имање части - дођу на руководеће место у установи која са пољопривредом нема никакве везе? Какву част могу имати они који крше закон и као грамзивци и малодушници узурпирају радна места у култури, док је, ево, у исто време после десет година престао са радом наш градски хор, јер уместо да дајемо плату неком диригенту или другом зналцу са музичке академије, ми у Дому културе новац бацамо на сточарског инжењера и агроекономисту?


И какво је то разумевање кривичног законика да се информисање са јавних буџетских табела, доношење закључака и изражавање сумњи разуме као кривично дело? За сваку грешку коју неко направи у том закључивању одговорни су искључиво они који те податке нису довољно транспарентно и прецизно објавили.


ђ) Појам јавни или општински службеник значи то да је тај неко запослен да служи свима нама, да служи јавности и грађанима своје општине, а не да ради сам за себе и сматра свој посао и плату својим приватним добром. То значи да јавна критика јавних службеника не може да се третира као „препуцавање“, јер су они у служби онога који их критикује. То мора да разуме свако ко мисли добро свом граду и свом друштву. И то одлично показује колико једно искуство, ако није у складу са етиком, може да буде политички безвредно.


е) На крају ћемо одговорити и на примедбе везане за сам буџет.


1) И за 2011. и за 2019. смо анализирали „планирана средства“, а не само за 2019. И уочили смо разлику од 1.706.680 динара. Из неког разлога се 2019. године планирао много већи трошак. Ми нисмо сигурни који је то разлог, али верујемо да суграђанин Дејан Бабић Бака тачно зна. А да ли је трошен или утајен новац из републичких ресурса или општинских, за нас и за закон је потпуно свеједно.


На сајту Дома културе доступан је једино извештај за 2018. годину. Тако да не може бити наша кривица то што не знамо да ли су сва планирана средства из републичких извора за 2019. добијена. Али, када знамо да је 2019. године трошак по члану жирија био 28.000 динара, а да је за услуге по уговору 2011. планирано 184.000 дин. а 2019. 920.000, логично је да се онда питамо о каквим се то новим скромним плановима ради. Макар то били само „планови“.


2) Но, упоређивање планираног буџета са почетка 2018. и извештаја о буџету са краја 2018. године показује нам - потпуно супротно искуству Весне Југовић - да је за ставку „специјализоване услуге културе“ утрошено чак 232.785 динара више од планираних средстава за ту ставку. Дакле, не „много мање“, као што каже „искуство“, него много више. Била је изгледа гладна та 2018. година и апетити су током године порасли. Као што нам слике показују, планирано је за 1.610.000 а утрошено 1.842.785.


Из извештаја Дома културе за 2018.

Планирани буџет за 2018.

Овде треба уочити и ставку „остале опште услуге (филм и музички програми)“, коју као тако издвојену немамо у општинском буџету, што значи да је она урачуната у неку другу ставку, а најлогичније и највероватније у ставку „специјализоване услуге културе“. Зашто то мислимо? Зато што су једини музички програми које су Прибојци 2018. године могли да виде у Дому културе били они који су се одржавали у склопу манифестација о којима смо говорили и чије буџете рачунамо, а ниједан једини музички програм није одржан као самосталан. У то нас лако уверава преглед годишњег програма Дома културе. Те године је приказано и 10 филмова, углавном најгоре категорије, тешко холивудско смеће без икакве културне и уметничке компоненте. (О прибојском биоскопу ћемо посебно писати.) Ми не знамо, а требало би да знамо колико Дом културе даје нашег новца за то смеће и урушавање укуса својих грађана.


Пошто то не знамо, не знамо ни колико је од пријављеног расхода - 572.072 динара - дато на музички програм. А тај би износ такође требало додати на ону разлику од 232.785 дин.


3) Каже нам се да су ти извештаји разматрани на управним одборима, Општинском већу, Скупштини и да су прошли државну ревизију. Дакле, овде нам се као аргумент даје позив на поверење члановима ових тела! Као да сви они нису из истог партијског крчага... Баш јак аргумент. Одмах смо посумњали у своју интелигенцију кад смо га прочитали. А друго: државна ревизија се бави комплетним општинским буџетом, а не проверава то да ли је неки гост-уметник добио 30.000 или 150.000 динара. Ми знамо да су неки водитељи културних манифестација (мислимо на младе из Прибоја) добијали хонораре за то у ковертама, без икаквих уговора, икаквих потписа, печата... Како је то могуће? Водитељ добије 5.000 у коверти, а у рачунима незаконити директор Борка Пузовић може да напише износ који год пожели. Да је то ико проверавао, морао би уочити да наши млади водитељи никакве уговоре нису потписивали и да је у питању незаконита дистрибуција новца.


4) Весна Југовић нам каже да под „услуге по уговору“ спада и штампање књиге победника. Подаци из Извештаја за 2018. нам то поричу, јер тамо постоје посебне ставке „услуге штампања билтена“ (33.200 дин.) и „остале услуге штампања“ (171.650). А све и да штампање књиге победника ЛВП спада у трошкове услуга чији смо износ рачунали, ради се о трошку од можда 30.000 динара, јер те збирке су малог формата, меких корица и са око 50 страна, и њихов тираж је такође мали. А и трошкови за штампање књиге могу бити везани само за ЛВП, не и за остале манифестације, на којима нема никаквих књига за штампање.


5) Упућени смо у приговору на то да су у услуге по уговору или у специјализоване услуге урачунати и трошкови смештаја гостију, путни трошкови итд. Наравно да јесу, али исто као што су били урачунати и у буџету за 2011. годину. Или су можда 2011. гости спавали на станици и носили сендвиче од куће? Наше питање је јасно: како је могуће да буџетске разлике буду по 500.000 или 800.000 динара? Да ли су гости можда почели да долазе хеликоптером? Или је планирано да поједу пола ресторана за вечеру? Или је хотел „Лим“ са доласком штедљивог агроекономисте Борке Пузовић у Дом културе почео да наплаћује преноћиште као хотел „Хајат“? Додајмо и то да су нам две угледне особе које смо поменули у тексту ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе приватним путем, а поводом текста, рекле да им често путни трошкови нису плаћани. У хотелу „Лим“ нам је пре неколико година, такође, речено да им Општина често не исплаћује трошкове везане за госте културних манифестација.


У питању је, дакле, једна хајдучија на свим странама.


Радослав Докмановић

384 views

Најчитаније

1894

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1234

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1211

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1164

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1150

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

Највише свиђања

27

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

12

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

9

Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1

9

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

9

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс