Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Јуна и јула 2013. године, припремајући емисије о култури и школству за ТВ Прибој, разговарао сам са неколико личности из света уметности и културе: Љубодрагом Дуцијем Симоновићем, Светомиром Бојанином, Александром Сердаром, Небојшом Дугалићем, Ханом Гадомски, као и са недавно преминулим редитељем Николом Стојановићем и писцем Рашом Поповом, који је умро 2017. године. Осим делова интервјуа са првом двојицом саговорника, који су објављени у првој епизоди, јединој реализованој, сав остали снимљени материјал остао је на траци, необјављен и немонтиран. (Разлог за то је одустајање ТВ Прибој од сарадње у међувремену.) Из тог необјављеног садржаја посебно се издваја део у којем Раша Попов прича о свом сусрету са Ивом Андрићем.


Раша Попов (1933 - 2017)

Стари Раша је био тужан и утучен због скорашње смрти своје жене. Видно болестан и ослабео, пред мене је изашао у поткошуљи и шортсу, са косом преко лица, да сам га једва препознао. Стан је био неуредан, папири и одећа по поду, а на полицама прашина. Између нас, на ниском столу, налазио се Рашин дневник. То је био један свезак ручно састављен од исечених листића формата 15 х 10 цм, неспретно и симпатично увезаних црвеним концем. На првој, насловној страници крупним штампаним словима ћирилице, подебљаним хемијским мастилом, писало је: „Данас је 31. децембар 2012. и ја плачем јер нема моје Раде.“


По свршетку интервјуа планираног за емисију, Раша ме је својим мелодичним језиком понудио кафом („Ош кафу?“), питао за године, посао, интересовања. Причали смо о Браћи Карамазовима, по Раши највећем делу светске књижевности, затим о Томас Ману, национализму, рату, Гаврилу Принципу, Иву Андрићу...


„О... Када сам ја био млад, као Ви сада, пошаљу ме из редакције Иви Андрићу да узмем једну кратку изјаву. Он је тада био скоро заборављен писац, па су послали мене, младог новинарчића. Андрић је био са својом лепом госпођом. То је била једна седа старица, обдарена невероватном лепотом. Живели су сами у стану. Он је, тако друштвено усамљен, показао жељу да са мном разговара. Исприча он мени овако.


'Био је код мене једном један Ваш колега, новинар, и пита ме:

– Ви сте били члан организације Млада Босна, која је спремала атентат на надвојводу Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске царевине?

Кажем:

– Био сам.

– И Вас су ухапсили?

– Да, мене су ухапсили.

– И нису Вас л и к в и д и р а л и?!'


А Иво Андрић му на то каже:


– Знате, млади човече, било је једном једно време када људи нису једни друге ликвидирали, када је било више обзира према живом човеку и људском роду.'


А када смо завршили, питао ме је како се зовем и убележио моје име на кутији од цигарета. Прошао је био можда један месец, кад – Иво Андрић добио Нобелову награду! Стотине новинара је тада јурнуло к њему, а шеф моје редакције ми је рекао да је тада Андрић упитао:

'А где је мали Попов?'


Велики човек – обзиран човек.“


„Причајте још, причајте“, кажем Раши, „шта Вам је још тада причао?“ „Још? Хм... Причало се о Иви Андрићу како је на једном конгресу Савеза књижевника ушао у бритку полемику, концизну, кратку и ударну. Пребацивало му се да је несавремен, да не прати савремени развој друштва. Питао сам га је ли истина то што се прича. Каже:


'Јесте. Један књижевник устане и каже:

– Књижевност данас мора бити убрзана, не може бити спора и трома, јер данас воз од Београда до Загреба путује шест сати, а пре педесет година је путовао двадесет сати.

На то ја, из првог реда, подигнем руку и кажем:

– Да, али, некада су мајке носиле дете девет месеци, а и данас их носе исто толико.'


Тако сам ја сазнао како је своје напредне колеге надмудрио Иво Андрић својим скептицизмом према развоју технологије.“



Новинари код Андрића, по објављивању да је добио Нобелову награду


Радослав Докмановић

172 views

Најновије

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Балада о крају

Наталија Клисура: Балада о крају

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Текст за 8. седницу СО Прибој

Текст за 8. седницу СО Прибој

Изложба слика (14. 12. у 18 ч.) – УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ДИВАНХАНЕ

Изложба слика (14. 12. у 18 ч.) – УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ДИВАНХАНЕ

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

4498

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

3807

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

3511

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

2687

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2662

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2545

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2421

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2306

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2148

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

2016

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви