Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Јуна и јула 2013. године, припремајући емисије о култури и школству за ТВ Прибој, разговарао сам са неколико личности из света уметности и културе: Љубодрагом Дуцијем Симоновићем, Светомиром Бојанином, Александром Сердаром, Небојшом Дугалићем, Ханом Гадомски, као и са недавно преминулим редитељем Николом Стојановићем и писцем Рашом Поповом, који је умро 2017. године. Осим делова интервјуа са првом двојицом саговорника, који су објављени у првој епизоди, јединој реализованој, сав остали снимљени материјал остао је на траци, необјављен и немонтиран. (Разлог за то је одустајање ТВ Прибој од сарадње у међувремену.) Из тог необјављеног садржаја посебно се издваја део у којем Раша Попов прича о свом сусрету са Ивом Андрићем.


Раша Попов (1933 - 2017)

Стари Раша је био тужан и утучен због скорашње смрти своје жене. Видно болестан и ослабео, пред мене је изашао у поткошуљи и шортсу, са косом преко лица, да сам га једва препознао. Стан је био неуредан, папири и одећа по поду, а на полицама прашина. Између нас, на ниском столу, налазио се Рашин дневник. То је био један свезак ручно састављен од исечених листића формата 15 х 10 цм, неспретно и симпатично увезаних црвеним концем. На првој, насловној страници крупним штампаним словима ћирилице, подебљаним хемијским мастилом, писало је: „Данас је 31. децембар 2012. и ја плачем јер нема моје Раде.“


По свршетку интервјуа планираног за емисију, Раша ме је својим мелодичним језиком понудио кафом („Ош кафу?“), питао за године, посао, интересовања. Причали смо о Браћи Карамазовима, по Раши највећем делу светске књижевности, затим о Томас Ману, национализму, рату, Гаврилу Принципу, Иву Андрићу...


„О... Када сам ја био млад, као Ви сада, пошаљу ме из редакције Иви Андрићу да узмем једну кратку изјаву. Он је тада био скоро заборављен писац, па су послали мене, младог новинарчића. Андрић је био са својом лепом госпођом. То је била једна седа старица, обдарена невероватном лепотом. Живели су сами у стану. Он је, тако друштвено усамљен, показао жељу да са мном разговара. Исприча он мени овако.


'Био је код мене једном један Ваш колега, новинар, и пита ме:

– Ви сте били члан организације Млада Босна, која је спремала атентат на надвојводу Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске царевине?

Кажем:

– Био сам.

– И Вас су ухапсили?

– Да, мене су ухапсили.

– И нису Вас л и к в и д и р а л и?!'


А Иво Андрић му на то каже:


– Знате, млади човече, било је једном једно време када људи нису једни друге ликвидирали, када је било више обзира према живом човеку и људском роду.'


А када смо завршили, питао ме је како се зовем и убележио моје име на кутији од цигарета. Прошао је био можда један месец, кад – Иво Андрић добио Нобелову награду! Стотине новинара је тада јурнуло к њему, а шеф моје редакције ми је рекао да је тада Андрић упитао:

'А где је мали Попов?'


Велики човек – обзиран човек.“


„Причајте још, причајте“, кажем Раши, „шта Вам је још тада причао?“ „Још? Хм... Причало се о Иви Андрићу како је на једном конгресу Савеза књижевника ушао у бритку полемику, концизну, кратку и ударну. Пребацивало му се да је несавремен, да не прати савремени развој друштва. Питао сам га је ли истина то што се прича. Каже:


'Јесте. Један књижевник устане и каже:

– Књижевност данас мора бити убрзана, не може бити спора и трома, јер данас воз од Београда до Загреба путује шест сати, а пре педесет година је путовао двадесет сати.

На то ја, из првог реда, подигнем руку и кажем:

– Да, али, некада су мајке носиле дете девет месеци, а и данас их носе исто толико.'


Тако сам ја сазнао како је своје напредне колеге надмудрио Иво Андрић својим скептицизмом према развоју технологије.“



Новинари код Андрића, по објављивању да је добио Нобелову награду


Радослав Докмановић

134 views

Најчитаније

3646

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2426

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2241

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2174

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1860

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - ИСИДОРА ДЕСПИЋ, СТУДЕНТ У МОСКВИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Нездрава Србија – семафор опозиција

Нездрава Србија – семафор опозиција

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

143

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

50

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

22

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс