Зашто нова реч сме да буде само из страног језика? О речима сплаварење, свеучилиште и крилата књига
КАКО СЕ КАЖЕ ПРИБОЈ НА ЕНГЛЕСКОМ?
Лета 2010. или 2011. седео сам са другом поред Лима и разговарао о новом догађају који се тих дана одржавао у Прибоју, а за чији назив су наизменично коришћене речи регата и рафтинг. Биле су то за нас две нове речи, чије смо значење разумевали по сликама са плаката, и питали се не би ли боље било рећи сплаварење или речарење. Наредне године случајно наилазим на вест у хрватским медијима: међу речима на конкурсу за нове речи нашла се реч рјечарење, управо као превод за рафтинг. Ево, помислио сам, сутра ће бити да је то хрватски језик и хрватска реч.
За неком новом речју, на пр. речарење, заправо нема потребе, јер се реч сплаварење у овом смислу користи одавно (Речник Матице српске даје пример из 1958.), а и бројне организације у Србији је и данас користе.
Зашто бисмо позајмљивали туђу реч као нови синоним за реч коју већ имамо? Реч raft на енглеском значи сплав и реч rafting је потупно исто изведена и има исто значење као реч сплаварење.
Уз рафтинг, користи се још једна туђица - регата. Ова реч долази од италијанске regatta, која коренски значи такмичење, борба, а данас према Речнику Матице српске значи такмичење у веслању, једрењу или вожњи моторним чамцима, што јасно упућује на спортски термин, а не на реч која означава спуштање низ реку које нема такмичарски карактер. Отуда употреба ове речи није одговарајућа.
Не постоји, дакле, оправдан разлог да уместо српске речи сплаварење користимо речи рафтинг и регата.
СТАРА, ЛЕПА И ТАЧНА СРПСКА РЕЧ СВЕУЧИЛИШТЕ
Поменуо сам тада то свом професору Драгану Стојановићу, нашем писцу и преводиоцу који на језик гледа са највишом пажњом, и он ми је предложио да о томе напишем један текст. Рекао ми је и то да је реч свеучилиште српска, да су је Срби давно користили у Сремским Карловцима, а уосталом, додао је, ако неки Хрват споји две српске речи и направи нову, зар и то није српски језик?
Упркос интернету и Гуглу, данас није лако пронаћи доказ који то потврђује. Једини доказ који сам успео да нађем јесте цитат из једног прогласа српског патријарха Јосифа Рајачића у књизи Ђорђа Магарашевића Његова Светост Патријарх српски Георгије Бранковић и српска просвета штампаној 1900. године. Сам овај проглас не налази се међу двадесетак дигитализованих списа патријарха Јосифа Рајачића на сајту Библиотеке Матице српске.
Реч универзитет потиче из латинског језика, а ми смо је усвојили преко немачког. У свом садржају она је битно сиромашнија од речи свеучилиште, јер у себи не садржи реч учење. Вероватно настала као превод грчке речи πανεπιστήμιο (панепистемио), као и многе српске преведенице грчких речи (Божидар, богојављење, звездословац, самодржац, правопис, руководилац, сунцокрет, мудрољубље...), реч свеучилиште је сасвим усклађена са речима истог облика (мучилиште, игралиште...) и јасно упућује на место где се све учи.
КО НЕ ЧИТА, ЊЕМУ ЧЕТИРИ
У појмовник српских основних школа одскора је закорачила реч лапбук. Као реч која се непосредно користи у образовном процесу, ова позајмљеница је још неприкладнија од толиких нових англицизама који све више продиру у наш језик, али је једнако некритички усвојена и увелико се користи, а понекад уз додатак буквалног превода у загради - књига на преклоп. Код одговорнијих и даровитијих наставника српског језика и књижевности може се наићи и на лепу замену: крилата књига. Моја сестричина није те среће, па сам јој предложио да у свом раду о Тому Сојеру један део посвети његовом преводиоцу и испричао како је он, преводећи књиге, деци у Београду давао слаткиш ако му кажу неку реч за коју није знао. А било је то пре једног века, када је деци у Србији слаткиш био велика награда.
Другарица моје сестричине је такође направила своју крилату књигу о Тому Сојеру, али сам роман није прочитала. Када је то установила, наставница ју је казнила четворком.
Радослав Докмановић
