Наталија Клисура: Бездан

Бездан је крај самог краја,

То заиста није ни место.

То је све сем лепог Раја,

Долазе патње одатле често.

Нема мисли, нема живота

Само црњина и нема голгота.

Некако као да није пролазан,

Мислим да је и време стало.

Бездан некако вуче на доле,

На доле где патњи никад није мало.

Оно најгоре место ,

Где не иду добри људи.

Већ они што лажу, краду

Они што воле своје блуди.

Ћутим када га неко спомене,

Јер и помисао ме вуче у њега.

То није лепо, то није лаж

Тамо си далеко од свега.

Живота нема да лепо цвета,

Јер тамо су само патње и боли.

Ватра куца стално на врата

Тамо те једино патња воли.

И грли и шиба сваког часа,

Јер сам си пресудио себи.

Тамо је душа велика маса,

Дела твоја су судила теби.

Заиста све је мрачно,

Осим ватре у којој гориш.

Нема даха да га узмеш,

Зато се џабе бориш.

Нема одатле излаза

Који би могао помоћи теби.

Јер понављам ово опет

Сам си пресудио себи.