Никола Страјнић - ТРАНССЕМИОТИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ НА КОЛАЖИМА ДРАГАНЕ ЛАЛОВИЋ



Нећу те пустити док ме не благословиш (Рвање Јакова са анђелом), 2013, 66.5 x 37.5 цм

1.

Све ствари ( τὰ ὄντα ) овога света – као што каже Аристотел у V књизи Метафизике ( Мет. Е 1, 1025 b 25 sq ) – или су φύσει ὄντα или τέχνει ὄντα; или су дате од природе или су вештачки направљене. А могло би још да се каже да је једне створио Бог, а друге човек. И то, Бог, када ствара, увек ствара ex nihil, ни из чега, а човек, када ствара, увек ствара из нечега.

Оне које су дате од природе, или од Бога, међусобно комуницирају на један, природан или божанствен начин, непосредно и суштински, а оне друге на други, вештачки и људски, посредно и површније.

А има ли примера да оне, φύσει ὄντα и τέχνει ὄντα, комуницирају и међусобно?

Има!

То је колаж.

Те комуникације могу да се назову транссемиотичке комуникације, пошто се не одвијају само у сфери знакова којима се нешто означава, већ и у сфери бића која су тим знаковима означена. Но, разуме се, игром су једнако обухваћени и знакови и знакови и бића и бића, и знакови и бића и бића и знакови. Све је обухваћено једним и једно свиме. Ἑν καὶ Πάν.

Транссемиотичке комуникације могу се, у суштини, посматрати кроз призму интертекстуалности. Овај термин артикулисала је Јулија Кристева у делу Semeiotike ( 1969 ), ослањајући се, разуме се, на бројне претходнике, а нарочито на М. Бахтина и његов појам дијалогичност речи, као и на Р. Јакобсона и његове појмове синхронија и дијахронија.

Интертекстуалност је појам који се, као што му каже и сам назив, односи на везе међу текстовима. Па ипак, латинска реч textum не тиче се само речи, језика. То је, у суштини, Орфејев појам. Наиме, говорећи у своме спису О души ( Б 1. 734 а 16 ) и о митском песнику и певачу Орфеју који је, како се мисли, живео 11 колена пре Тројанског рата, Аристотел наводи да се у Орфрејевим песмама „каже да се живо биће рађа попут плетења мреже“. Дакле, textum се односи и на уметничко плетење и ткање, τεχνει οντα, и на животно плетење и ткање, φυσει οντα, али и на њихово међусобно „плетење и ткање“, што је и суштина „плетења и ткања“ и колажне слике.

У колажу се, дакле, „плете“ помоћу τεχνει οντα и φυσει οντα. Транссемиотички.


Пророк, 2016, 38 x 39 цм

2.

Драгана Лаловић колаж види као процес уношења туђега у сопствено, или, једноставније, као цитат. То туђе, са којим се у њеном случају, када је реч о изложеним колажима, комуницира путем цитатног чина, пре свега су други сликари и њихова дела. А сфере којима цитирано припада су митолошка, религијска, историјска и др.

Када се пажљивије осмотре колажи Драгане Лаловић, биће развидно да је у њима реч о две врсте цитата: о илустративном и илуминативном цитату.

Дакле, оно што је „споља“ унесено у слику плени својом универзалношћу и томе, универзалности, доприноси и ономе што је то спољашње овде, у њој, примило. Тако, на приме, на слици „Нећу те пустити док ме не благосиљаш“, на којој Јаков приморава Анђела на то, благосиљање, благосиљање је нешто неупоредиво суштинскије и узвишеније од простог Јаковљевог загрљаја. Уствари, благослов је толико величанствен у односу на загрљај, да и сам загљај поприма део смисла благослова. Или, у најмању руку, загрљај је илустрован благословом.

Док је на овој слици сопствени „текст“ који представља Јаковљев загрљј у функцији узношења туђег текста, који представља анђеоски загрљај, на слици „Пророк“ ствари стоје другачије, супротно: цитирани текст осветљава сопствени, како би овај био још светлији и лепши. Ту је реч о илуминативном цитату. А мисао о томе да би оно што се цитира требало доприносити ономе што цитира долази отуда што су идеје о пророцима биле различите, а ова, на слици „Пророк“, изузетна.

Наиме, Питија је на Делфима, наднесена над испаравајућe воде потока Касталија, прорицала омађијана тим испарењима, али потпомогнута и мигом бога Аполона, Тиресијина моћ прорицања била је Зевсов дар због изјаве пред Хером да жене девет пута више уживају у телесној љубави од мушкараца, а Кирка очаравала и прорицала еротским додиром и чаробним штапом и сл.

Пророк Драгане Лаловић на слици „Пророк“ не прориче ни кроз какву спољашњу силу већ кроз сопствену пророчку моћ, захваљујући којој је, као каква модерна Сибила, написао и бројне пророчке књиге и саме на слици насликане. Његов подухват свесрдно подржава један анђео, раскриљен у даљини и виђен кроз прозор собе. Анђео је ту само да појасни, подржи и осветли мисију коју на слици има пророк.



Кавез, 2010, 37 x 29 цм

Постоје и интертекстуалне везе на сликама Драгане Лаловић, разуме се, примерене текстовима слика, као што је реч у случају слике “Кавез“. Ауторка цитира Магритову слику The Therapist (1937), али су сада поједини елементи те цитиране слике померени: сада је реч о само једном голубу који, за разлику од Магритових голубова који мирују у кавезу терапеутовога тела, иако су врата тога кавеза отворена, - овој голуб Драгане Лаловић узлеће према прозору кроз који се виде богати облаци на небеском своду. Али ту су укључени и други елементи Магритове ове, као и неких других, слика: прозори, облаци, свећњак.


Терапеут, Рене Магрит, 1937, уље на платну

Тиме та слика Драгане Лаловић „Кавез“ напушта сферу интертекстуалне инклузије и залази у сферу интертекстуалне ексклузије. Тако се у овом голубу, који жели да узлети на слици Драгане Лаловић, препознају алузије и на друге Магритове голубове, као на пример са слика The Big Family ( 1963), Spring ( 1965 ) и др. Ту, као и на неким другим сликама, голубови се готово поистовећују са облацима. А има и случајева, као на слици Clairvoyance ( 1956 ), где је дат портрет и самог сликара који слика голуба на темељу модела: јаје. Овде је сликање, у суштини, чин прорицања нечега што настаје из нечега што је непознато.

Велика породица, Рене Магрит, 1963, уље на платну

Пролеће, Рене Магрит, 1965, уље на платну

Видовитост, Рене Магрит, 1956, уље на платну

Слично, као на слици Драгане Лаловић „Пророк“, на којој прорицање долази из даљине, тако и све слике ове сликарке долазе из даљине у којој су анђели вестоносци, посредници између неба и земље, видљивога и невидљивога.

Па ипак, највећи вестоносац на свим овим сликама је сама сликарка, која све даје из себе, кроз себе, за себе и због себе. Сама свој посредник, сама свој анђео.

Сликајући сопственим крилима, Драгана Лаловић донела је на својим сликама оно што је јединствено по себи и за себе.

Као да је нерукотворно. А и јесте.

Извор:

проф. др Никола Страјнић, Транссемиотичке комуникације на колажима Драгане Лаловић, Анали, САНУ, Нови Сад, 2018.


66 views

Најчитаније

1894

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1234

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1211

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1164

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1150

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

Највише свиђања

27

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

12

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

9

Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1

9

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

9

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс