Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Нездрава Србија – семафор опозиција


Ако је неко помислио да се наслов овог текста односи на недавну промену светла у политици странке Здрава Србија према носиоцима републичке власти, није погрешио утолико колико се метафоре не могу спасити од своје амбивалентности, била она намерна или не. Ако је са стрепњом помислио на скорашње угрожавање сопствене безбедности председника одбора Здраве Србије у Прибоју, које је за свој повод имало неисправан градски семафор, одмах га обавештавамо да је он Борки жив и здрав, а и да је семафор већ сутрадан био поправљен. O чему се онда говори у наслову? О томе да је нездрава Србија она у којој је и опозицији семафор битнији од културе.


Код нас је по овом основу уврежена подела политичких програма на грађанске и националистичке. То никако није тачна и добра дистинкција, јер се не само у историји него и по политичком смислу ове две концепције умногоме прожимају и саодређују. Право именовање, оно које одговара истини и нашој друштвеној стварности, подразумевало би у овом случају поделу на грађанско-националне и малограђанско-мондијалистичке политичке оријентације. Грађанске и националне вредности су оне које као своју специфичну разлику имају универзалност, опште важење за све људе, и отуда је слобода и пуновредност сваке појединачне личности њен основни постулат. Малограђански и мондијалистички систем вредности, супротно, подразумева партикуларност неке вредности као свој основ, то да слобода или неке друштвене привилегије треба да важе само за појединце или ограничену групу људи. Тако је, на пример, малограђанима у Београду битније како изгледају плочице на Тргу републике од тога како живе Срби на Косову и Метохији, а Борки Пузовић и њеним помагачима битније је то да она прима плату тамо где јој није место од тога да се поштује закон и да цела заједница има корист. Култура – и то је њена специфична разлика – увек је универзално важећа, а никад малограђанска и мондијалистичка.



ПРВО И ОСНОВНО


У овом тексту ћемо укратко анализовати однос прибојског одбора странке Здрава Србија према питањима културе у нашем граду.



Као што нас је председник прибојског одбора Здраве Србије Милан Кашерић већ обавестио једног кишног дана испред неисправног семафора, у Прибоју је прошле године основан први портал који негује културу, слободу говора и критичко мишљење. Иако се на том порталу налази десетина текстова који указују на законске и друге преступе које је починила и упорно чини актуелна прибојска власт, њени љути опозициони противници никада ниједан од тих текстова нису јавно промовисали, на пример тако што би их поделили на Фејсбуку и обавестили о кршењу закона грађане и своје потенцијалне бираче. То је било уочљиво од самог почетка, јер су неки текстови објављени за време предизборне кампање. Каква је то опозиционост опозиције када она у борби против власти не само што не користи сва критичка средства која има, и то сервирана на тањиру, него их чак тенденциозно прећуткује?



МЕТАФОРА ЈЕ ПОРЕЂЕЊЕ БЕЗ „КАО“* (*Објашњење за противзаконите директорке и чланове управних и надзорних одбора, ако су бежали са часова на којима су се училе стилске фигуре.)



Сетимо се да је тада, једног ведрог дана, предводник опозиционе странке рекламирао један контејнер и рекао:

„Право је чудо да овај контејнер, ова мини-депонија овде, није извор неке озбиљне заразе и да нисмо упали у неки еколошки проблем, да не кажем санитарну катастрофу.“ „Ово сметлиште овде треба да опслужи између 400 и 500 грађана.“

Заиста, овакав се поступак грађанске одговорности само може подржати. Међутим, није јасно како то прибојски одбор Здраве Србије не поступи исто и када је у питању сметлиште у старом делу града, у ул. 12. јануара, које треба да опслужује између 20.000 и 30.000 грађана и које јесте изазвало санитарну катастрофу? Та депонија је упоран извор и расадиште бројних зараза: необразованости, неписмености, неодговорности, лењости, индолентности, безобразлука, нерада, просташтва, алкохолизма, лицемерства, непоштења, безакоња, гусарства, деморалисаности, депресије, безнадности... Када се то узме у обзир, мора се поставити питање смисла, контекста и смера такве политичке селективности и намере која стоји иза ње.



НИКО НИЈЕ ГЛАСАО ПРОТИВ, УЗДРЖАНИХ НИЈЕ БИЛО


Погледајмо шта су о раду локалних установа које би требало да се баве културом рекли одборници Здраве Србије на 3. скупштинској седници, одржаној у децембру.


Г. Ненад Анђић, након сентименталних речи о некадашњем руководиоцу Дома културе Зехбу Пекушићу и добрим духовима који живе негде по граду, закључио је:

„Позивам руководство Дома културе да осавремени свој програм, изађе из ове зграде, обрати се грађанима и пружи истинске културне и музичке празнике који ће обрадовати њихово срце и душу. Вероватно такав дом културе прижељкују многи наши суграђани.“


У тексту ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе детаљно су наведени законски и етички преступи помоћу којих је Борка Пузовић постављена на место директора Дома пољопривреде. Али није наведено само то, него и мутно пословање са финансијама, које је додатно детаљно анализовано и у другим текстовима. Ништа од тога није битно за опозиционог одборника. Он је само исказао један врло неопипљив и етеричан поглед на рад ове установе. А и када је то говорио, сасвим је занемарио све прецизно одређене, конкретне и утемељене предлоге који се налазе у тим текстовима.


Г. Анђић је стоматолог, дакле свестан је тога шта значи имати знање из неке одређене области. Шта би он рекао на то да агроекономиста ради као зубар?




ОТЕ ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ РЕЧ ИЗ УСТА


Када је потом на дневни ред дошла тачка о Музеју алкохола, председник опозиционе одборничке групе није разматрао ни асортиман пића који је тамо у понуди, ни законске преступе који се тамо чине – рецимо то како машински инжењери, професори информатике и шумарски техничари могу да буду чланови управног одбора једног музеја и утврђују његову развојну политику, бирају директора итд., иако све те податке и законске одредбе има у тексту Прибој – град културе. Истакнути стручњаци и познаваоци културе за које нисте знали! Није се осврнуо ни на примедбе на рад ове установе и њеног директора изнесене у тексту О плаћеним изложбама у Прибоју и одговор директору Завичајног музеја. А то су управо текстови на које је да их читају он јавним позивом упутио грађане на претходној скупштинској седници. Али председник опозиционе одборничке групе себе јесте одважио у испевавању оде пијанству, коју је потом закључио једним предлогом:




ШТА ЗДРАВА СРБИЈА ИМА ПРОТИВ ЗАКОНА?


О славном наступу дипл. библ. Селме Кулоглије на тој седници читало се више него икад. Чак је и СЗТР „Кико“ тих дана имала појачан промет. Но, да видимо шта је овом случају имао да каже опозициони одборник Един Ћеловић.


Задњих осам или дванаест година Библиотека припада СДА у Прибоју. СДА поставља своје директоре итд. Одлично, то је можда показатељ да дискриминација више није присутна у овом нашем граду... И тако и треба, свака част, то подржавам, и треба у јавним предузећима да се нађу неки бошњачки директори и неких других националних мањина које су присутне у Прибоју, што да не. То подржавам. Али ми једна ствар није јасна и то бих волео да ми разјасните овде, ако је могуће неко испред одборника СДА који су овде присутни: да ли је могуће да ви у својој странци немате никога школованог са филолошким факултетом, некога коме би била природна функција да буде директор једне библиотеке. Да ли је могуће да немате некога ко је завршио српски језик и књижевност или било који други смер на филолошком факултету већ то мора да буде госпођа, коју приватно поштујем и против ње немам ништа и не бих желео да ово схватите лично. Ја наступам овде са гледишта опозиције и за мене је то неприхватљиво да директор библиотеке буде дипломирани са пољопривредним и прехрамбеним факултетом. Значи, моје питање је: да ли је могуће да на овај конкурс у Прибоју није имао нико да се пријави, да ли је могуће да нисте имали да поставите никога коме би ова функција природније легла?

Шта ми овде видимо?


  1. Опозициони одборник подржава партијско, партократско, бирање директора јавних установа и сматра да је то одлично. То што закони Републике Србије траже другачије услове, то њега не занима. Дакле, овде имамо став који је опозиција закону а не власти.

  2. Опозициони одборник сматра да избор неког директора има везе са националном дискриминацијом. То што закони Републике Србије који се баве дискриминацијом и јавном службом кажу другачије, за њега нема значај. Овај став подразумева суштински антикултуран однос према проблему дискриминације, јер културним критеријумима претпоставља неку чиновничку функцију. Тако је један црнац чак био и председник САД, али расизам због тога тамо није мањи. Зашто? Зато што председник није постао по релевантним критеријумима.

  3. Опозициони одборник подржава избор директора јавних установа и предузећа по националној припадности. Ово је став који не само што није у складу са законом, него управо пропагира дискриминацију пријављених кандидата на место директора по националној основи.

  4. Опозициони одборник се залаже за избор директора Градске библиотеке по категорији „природности“. Међутим, та категорија у надлежним законима не постоји. Таква категорија би подразумевала управо један релативизам и то да носиоци власти могу да намећу своје схватање „природности“ онако како они хоће. Када Закон о култури и Закон о библиотечко-информационој делатности не би прописивали правила по којима се бира директор, онда би се о томе могло говорити, али овако то значи залагање за: а) ниподаштавање закона; б) ретардацију на предграђански ступањ друштвеног развоја.



КОНАЧНО ПРОРАДИЛО ЈЕДНО СВЕТЛО


На наредној, 4. седници, одржаној јуче, дошло је до неких другачијих и нових боја на семафору одборника Здраве Србије. Послушајмо њихове речи о Селми Кулоглији и Градској библиотеци:



Овде видимо да је одборник Ћеловић у потпуности изменио свој став о партократским и националистичким критеријумима у вези са избором директора јавне установе, што се само може подржати. Он ипак ни овај пут није поменуо суштинску и одређујућу битност закона. То је учинио одборник Кашерић, међутим, мало плашљиво, као у тону оправдавања што то уопште чини. Након ових речи које смо издвојили у прилогу, он је напоменуо да нема ништа лично против Селме Кулоглије, као што је то учинио и одборник Ћеловић на прошлој седмици. То напомињање упада у очи јер они то не чине и приликом знатно оштријих и полемичких речи поводом других питања на скупштини. Ако неко вози сто на сат поред школе, треба ли саобраћајац који га заустави и пише му казну да му напомиње да нема ништа лично против њега? Та емотивна обојеност је оно што нас води ка следећем питању: зашто исту примедбу нису исказали и поводом Борке Пузовић и установе коју она води? У чему је разлика?




ЗАКЉУЧАК


Јасно је да одборници Здраве Србије на примену закона гледају селективно и да у том погледу нису опозиција локалној власти. Али, уз све ово, мора се додати и то да су једино они уопште узели у обзир и у јавно разматрање критику јавних установа културе, као и то да су за место члана у Одбору за просвету, културу и информисање предложили особу која у пуном смислу испуњава критеријуме за то место.


Пошто сам од одборника Здраве Србије изабран да обављам ту функцију, написао сам овај текст са разлога моралне предострожности. Одбор за просвету, културу и информисање још није почео са радом, а како је јуче најавио председник Скупштине, биће убрзо конституисан. О сваком кораку тог одбора јавност ћу редовно информисати.


Радослав Докмановић


1,189 views

Најчитаније

3646

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2426

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2241

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2174

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1860

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - ИСИДОРА ДЕСПИЋ, СТУДЕНТ У МОСКВИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Нездрава Србија – семафор опозиција

Нездрава Србија – семафор опозиција

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

143

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

50

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

22

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс