Наталија Клисура: Зелена и црна грана
Огледам се у плавим бисерима
Које видим када те погледам.
Једино тада мој одраз постаје леп
Ваљда зато што је део тебе.
Чезнем да зароним у дубоко плаветнило
Док својом руком пролазим кроз њега.
Још желим да љубим смарагде
Које носиш са собом, јер једино тада
Знам да сам далеко од свега.
Замишљам како се твоја са мојој граном склапа,
Јер моја је превише зелена а твоја превише стара.
Једино тако налазим хармонију
Док се ти губиш у магли.
Јер ја када сам дошла на овај свет
Ти си већ био овде,
Увек си био испред мене
А сада не желим да одем.
Само желим да милујем
Власи твоје плаве косе,
Док се чедно будим са тобом
И мирисом свануле росе.
Сваким кораком којим си даљи од мене
Постаје ми све теже и мука.
Јер моја је грана тако зелена
А твоја само што није пукла.
