ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Локална промоција светских корпорација
Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић прошле седмице посетила је Прибој. Повод је био отварање нове топлане на биомасу.
Нова топлана, иако доста скуп пројекат, за сад по речима корисника делује као добар потез, иако је званично још у пробном режиму рада. Међутим, гледајући како су државни медији пренели, фокус њеног боравка у Прибоју био је промоција и „прање” пројекта „Јадар” који је оспораван од независних стручњака као опасност по регију западне Србије. Научници су образложили своје ставове и документовали какву штету ће Рио Тинто донети у Србију ако се тај пројекат и реализује. Познато је да Рио Тинто где год је био само штету је иза себе оставио. Литијума има и у другим европским земљама, у већим количинама има га и у Немачкој, али ту је забрањен приступ Рио Тинту. Ми, као маргинализовани део државе, треба да упитамо те залутале државне функционере, да ли знају којим поводом су дошли у Прибој? Јер обично у Прибој залутају, а причом у току посете одлутају из Прибоја. У току је реализација изградње брзе пруге Београд - Будимпешта, купљен је и нови воз „на спрат”, популарни дабл декер који ће саобраћати том пругом брзином од 200 км/ч. Једног просечног Прибојца, на пример, више од Рио Тинта занима кад ће бити реконструисана пруга Београд - Бар јер је та пруга својевремено Прибој повезала са осталим делом државе, а сада је пруга високог ризика којом се све мање људи усуђује путовати. Била је од изуезетне важности за привреду државе јер је била главна и директна веза са једном морском луком. Просечног Прибојца такође занима кад ће бити ванстраначког запошљавања, да га немање партијске чланске картице не чини инфериорнијим у односу на човека који је члан партије. Такође, прибојског предузетника (или онога ко би имао жељу да покрене сопствени посао) занима како да дође до повластица и субвенција које држава дели страним инвеститорима. Прибојске пољопривреднике занима „ни по бабу ни по стричевима” подела подстицајних средстава за пољопривредну производњу и пласман робе на тржиште. Такође, а вероватно пре свега, просечног Прибојца занима ко може да спречи изградњу хидроцентрала и тровање еколошког система Прибоја и Полимља, јер држава се не обазире превише на то. И још штошта просечног Прибојца занима пре поменутог „Јадра”. Наравно, нису Прибојци саможиви, њих занимају и проблеми људи из Мачванског и Колубарског округа. А они, обични људи из тих крајева Мaчве и Колубаре, виде Рио Тинто као изузетну опасност по свој народ и земљу, па и по државу.
Министаркино „прање” уништитељског Рио Тинта у Прибоју је у најмању руку неукусно и непримерено. Рио Тинто је данас у Подрињу, а знају Прибојци да сутра може неки „Јадар” осванути и у Полимљу.
