Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

Наш велики уметник и мислилац с краја 20. и почетка 21. века, Љубиша Голе Љушко, још је жив, а помало као да је скрајнут и заборављен. То је зато што је наш, генетички и ментално, а да је којим случајем странац и секташ, сигурно би већ одавно био у уџбеницима. Често је тако са оним великанима који тек након смрти постану признати и уђу у школски програм, а када је Љушко у питању, уопште не може бити сумње у то да ће се он наћи у програму прибојске музичке школе, пре или касније. А ми бисмо желели да то буде што пре, пошто историја познаје и другачије случајеве, када велики умови и ствараоци за живота уђу у школске програме и репертоаре наставника, рецимо Злата Петровић или Верица Шерифовић. Овим текстом желимо да упутимо читаоце на његову уметност и мисао, која са непоновљивом енциклопедичношћу и дубином увида изражава прибојску генетику и менталитет.





Овде доносимо само неколико фрагмената политичко-естетичке мисли овог великог човека, кога стварно није лако представити у једном скромном уводу. Ипак, треба рећи да је он заиста светски а наш. Писао је писмо Билу Гејтсу да га пита шта ће му толике паре, у Русији је ушао у највише тајне обавештајне кругове и зна шта Путин у свом кабинету прича са својим шефовима обавештајне службе, открио је да је хрватски бискуп Јосип Јурај Штросмајер немачки композитор и да се у његовом презимену не пише слово Ј, изумео је нове технике брања малина и прављења пластеника за парадајз...


Уза све ово, Љушко се озбиљно бави естетиком музике. Ту бисмо као његовог главног филозофског опонента могли видети Дејвида Хјума и његов спис О мерилу укуса, у којем овај филозоф говори о истанчаности естетског чула и свему ономе што чини и гради појам естетског укуса. Када је форма у питању, Љушко стоји у традицији Ларошфукоа, Паскала, Ничеа, који су своје мисли формулисали у фрагментима а не у целовитим системима, али напомињемо да је то само облик изражавања и да су сви они секташи са којима наш Љушко не може делити ништа, јер им – њему и свима њима осталима – аминокиселине нису исте. Ипак, код Љушка запажамо расистичке, протонацистичке ставове из француске мисли 19. века, једног Ренана, Конта, Тена и Гобиноа, кога је Хитлер одушевљено читао, и није нам јасно како је до тога дошло, да ли због исте генетике или некако друкчије. Љушко нас упућује на то да је Свети Никола Грк, да су Јован Крститељ и Апостол Павле Јевреји, да они нису Срби и нису из Крајчиновића нити из Богутовог Села крај Угљевика, родног места Митра Мирића, те да немају нашу генетику и менталитет.

Као прави ренесансни полихистор и стваралац, Љушко се не бави само умним радом, грађевином, пољопривредом, него пише песме и компонује музику. Ево неколико назива песама из његовог репертоара које нам саме изгледају као једна аутобиографска песма:

Пролази јесен а на прагу је зима Гледам слику сад удате жене Плаче мала поред Лима Ниси дошла када сам те звао Зар сам тако брзо заборављен Немој ово, немој оно Окрени се, не окренула се Мој животе, друг ми ниси био Кад би јастук умео да прича Што ме роди, мајко! Кад нестанем једног дана Зовите ме: Господине!


Е сад ви, драги читаоци, упоредите то са Златом Петровић коју воле и популаризују наставници Владимир Ћировић и Гојко Станишић из наше музичке школе:



Она јесте наша, и генетски и менталитетски, али по чему је то она боља и нашија од нашег Љушка:



Дакле, Злата Петровић може, чак и ти секташи Бетовен и Бах (мада то тек треба да се провери, јер је аутор овог текста уверен да наша двојица наставника нису у стању да одсвирају ниједну једину Бетовенову клавирску сонату, ако уопште знају и да наброје више од једне), а наш Љушко – који је своју уметност посветио једној Ивани која се шетала Прибојем кад је сунце угријало изнад Бића – он не може? А он притом зна шта Путин смера и да је Путин продао Србију.



Да не дужимо даље, остављамо читаоца да ужива у лектири.



ФИЛОЗОФСКИ ФРАГМЕНТИ ЉУБИШЕ ГОЛА У ОДБРАНУ ДОСТОЈАНСТВА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ У ПРИБОЈУ



Митар Мирић јесте лош карактер као и многи други, али њега не можеш поредити са западним смећем. То је западно смеће а он је наш, из нас и део наше а не западне културе. Због тог смећа са Запада данас и кроз векове уназад имамо то што имамо. Све ово што тебе, мене и многе од нас боли долази од смећа са Запада. Пусти Бетовена, Баха, Штрауса, Штосмаера и друге, они су свирали и забављали оне који нама никада нису дали нормално живети. Они нису део нашег бића, наших гена, наше културе, свести и поимања живота на овом свету. Они су нам само нешто своје увек кроз векове наметали. Ја се гадим њих и не видим ништа зашто би некога њима на било који начин оптерећивали. Узми се ти своје културе, историје, генетике у први план, па онда можеш нешто о њима, али на овакав начин.


***

На славама, свадбама, рођенданима и другим пригодама не слушаш ни Бетовена ни Баха нити се са њима саосећаш. Твоје је право да бираш сам себи пут. То да ли је неко историчар, политичар, уметник или било шта друго, итекако има везе и са културом и историјом, посебно са генетиком. Држи се ти прво своје провинције и својих корена а остало узимај у складу са тиме. Такви смо какви смо, а себе се стидимо, искључиво што покушавамо побећи од себе, али увек постоји нешто што је јаче и што нас подсећа на то. Митар Мирић има добру песму и поруку за све продуховљене људе: Воли ме данас више него јуче и све тако редом. Љубав, толеранција, поштовање, мир, спокојство, чојство и многа морална начела више не постоје и то је одговор на све што се питаш, тражиш или желиш.

***


Ту музику у којој ни сам не знаш шта видиш, да осећаш нешто, ту нема емоција нити било какве моралне и нормалне поруке, осим заглупљивања. Такву музику, и сам си свестан, да не у Прибоју, већ на целом Хелм подручју не преферира ни 5 посто популације, а за тебе је успех ако ти на час дође и 1 посто оних којима ћеш ти да преносиш своје утиске и убеђења како ће после апсорбовања тих глупости бити део модерног времена и његових достигнућа. По теби, бити паметан, значи, преферирати класику, да не кажем, то секташког смеће, прихватити шта је хтео неки секташ, Бетовен, Бах и други као утописти да пренесу на народ као поруку цивилизацијске тековине.

***


И да се опет вратим на Митра, теби је засметао јер се крећеш у смеру удаљавања уместо на заштити и промовисању, у првом плану, оног што је искључиво наше и што нас чини тако посебним због чега нас вековима нападају, сатиру, прогоне, омаловажавају, разводњавају, цепкају, свађају, убијају, праве нове нације и језике, преправљају историју и слично, ти исти које ти сматраш носиоцима културе и уопште цивилизације; послушај половину Митрових песама, схватићеш да су све скоро део твог живота, твог окружења, твојих пријатеља, суграђана, ученика и осталих. Ни у једном од њих нећеш наћи ни Баха, ни Бетовена ни остале, колико год да ти уложио у неке труда они су за њих само странци и ништа више. Завршићу стиховима једне Митрове песме које ти као уметник никада нећеш успети да потцениш а они су порука да идеш својим путем не дирајући друге, поштујући их као и самог себе.

Не зови ме више својим, што не пустиш да се смирим, далеко од твог погледа да животом својим живим.


***


Надамо се да ће наши наставници имати и слуха, а не само аминокиселине, да нашег Љушка уведу у свој репертоар и буду прави просветни узори својим ђацима.


Радослав Докмановић

2,050 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2557

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2050

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе