Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

У складу са 3. начелом Етичког кодекса функционера локалне самоуправе, који је Скупштина општине Прибој усвојила 26. 12. 2019. године, обавештаваћу грађане Прибоја о свом раду у Одбору за просвету, културу и информисање, радном телу Скупштине општине у које сам именован на седници Скупштине одржаној 29. 10. 2020. Трудићу се да то чиним у најбољем интересу нашег града и што је могуће објективније.


Уз моју маленкост, у овај одбор су именовани још Алма Бећировић, Марко Јањушевић, Биљана Комарица и Јасмина Хусовић. Данашња, прва седница је била конститутивна и имала је само једну тачку на дневном реду – избор председника и заменика председника одбора. Алма Бећировић није била присутна. Након дуже дискусије, о чему ће бити речи мало ниже, за председника је изабрана Биљана Комарица, коју је предложио Марко Јањушевић, а за коју су гласали Марко Јањушевић, Јасмина Хусовић и Биљана Комарица. Заменик председника није изабран, јер није било потребне већине гласова (три): Биљана Комарица је предложила мене, али је била и једина које је гласала за свој предлог. То је, дакле, тачка која ће бити разматрана и на следећој седници.


ДИСКУСИЈА


Сама дискусија повела се након предлога Марка Јањушевића да Биљана Комарица буде изабрана за председника. Тада сам, како бих могао да се одлучим по том питању, питао госпођу Комарицу о раду у претходном мандату, јер је она била члан и председник овог одбора од 2016. године. У том мандату је члан Одбора био и Марко Јањушевић. Они су навели неколико појединости у вези са просветним питањима (награђивање ученика и др.). У току тог мандата, међутим, почињени су бројни законски и други прекршаји у раду Дома културе, Завичајног музеја и Градске библиотеке, пре свега у избору чланова управних одбора и директора, а на то претходни састав Одбора није реаговао. На то Одбор није реаговао ни када су ти прекршаји детаљно представљени на овом порталу. Госпођа Комарица се по том питању на овој седници није изјаснила, док је г. Јањушевић више пута, са подсмехом или на друге начине, релативизовао сам смисао тог мог интересовања. Узимајући ту чињеницу у обзир, ја сам истакао и своју бојазан да ће госпођа Комарица можда користити позицију председника да опструира рад Одбора, што је она одмах негирала.


Након тога, госпођа Комарица је предложила Јасмину Хусовић за председника, као искусног просветног радника, а као новог члана Одбора. Како бих могао да се одредим према том предлогу, упитао сам госпођу Хусовић, дипломираног инжењера електротехнике, о њеним компетенцијама за област културе и да ли се можда уз сам посао бави и неком културном делатношћу. Пошто је њен одговор био негативан, рекао сам да за њу, због тога, не могу да гласам. На то је госпођа Хусовић цитирила члан 56. Пословника, у којем се каже да овај одбор „разматра питања из области образовања и васпитања, науке, културе, информисања“, истичући то да се култура помиње тек на четвртом месту.


Тада сам за предлог упитан и ја, на шта сам предложио себе, уз образложење да то никако није по мери доброг укуса и пристојности, али да сам на то – ако у конкретној ситуацији желим да будем принципијелан и одговоран – приморан, јер сам члан који у свом раду и стручним компетенцијама спаја све три области за које је овај одбор надлежан. Мој предлог није добио глас ниједног колеге. На то гледам као на њихов однос према принципу стручних компетенција и јавног интереса.


Потом је уследило гласање за Биљану Комарицу и она је изгласана, као што је већ наведено.


На крају седнице, председница Одбора је више пута нагласила да жели тимски рад и најбоље колегијалне односе.


О ЈАВНОСТИ ЈАВНОГ РАДА


Пре него што наведем свој предлог тачака за наредну седницу, навешћу овде релевантне законске прописе који се баве јавним радом, јер је на нашој седници око тога било несугласица.


Устав Републике Србије:


Етички кодекс функционера локалне самоуправе:



Прилажем стручно тумачење трећег начела, израђено од стране састављача овог Кодекса:

(Тумачење целог Кодекса доступно је на адреси: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/161/045/021/1610450214_Vodi%C4%8D%20za%20eti%C4%8Dki%20kodeks%20funkcionera%20web.pdf): )





Сматрам да је овде приложена документација довољна и изражавам наду да колеге из Одбора не само да више неће имати примедбе поводом мог јавног обавештавања о нашем раду, него да ће и мене и друге охрабривати у том правцу.


Овде бих нагласио да је портал Реч Прибоја отворен за све који желе да на њему објављују своје текстове, а и позивам све јавне функционере да, уколико желе, јавност обавештавају о свом раду на нашем порталу.


Такође, у складу са 4. начелом Етичког кодекса који се односи на грађанско учешће, позивам грађане да узму учешће у раду Одбора: у виду текста, директног разговора, коментара на Фејсбуку... Ми чланови Одбора смо плаћени од стране грађана за наш рад. Висина накнаде за једног члана за присуствовање на једној седници износи 3% од просечне месечне бруто зараде у Републици Србији по последњем статистичком податку. Последњи такав податак објављен је за децембар 2020, када је просечна бруто зарада била 90.849 динара, што значи да 3% од тога износи 2.725,47 дин. Дакле, по једној седници присутни члан ће добијати око 2.700 дин. То значи да за једну седницу Одбора на којој је присутно свих пет чланова грађани издвајају око 13.500 дин! Сви ви грађани, сви родитељи ученика, сви просветни радници, сви ви које занимају наука и култура, сви ви којима је стало до квалитетнијег информисања, позвани сте да у пуном смислу учествујете у раду овог одбора, зато што га ви лично плаћате и зато што је то начин да ваше идеје или проблеми дођу до јавног разматрања на Скупштини општине.



ПРЕДЛОЗИ ТАЧАКА ДНЕВНОГ РЕДА ЗА НАРЕДНУ СЕДНИЦУ


  1. Разматрање регуларности именовања чланова управних одбора Дома културе, Завичајног музеја и Градске библиотеке.

  2. Разматрање усклађености Статута Дома културе са Законом о култури.

  3. Разматрање регуларности именовања директора Дома културе Борке Пузовић и директора Градске библиотеке Селме Кулоглије.

  4. Разматрање поштовања Закона о службеној употреби језика и писма од стране јавних установа (локалних јавних установа, школа итд.).

  5. Разматрање могућности да се од новчаних накнада које добијају чланови Одбора формира формални или неформални фонд Одбора за подстицање развоја интересовања ученика основних и средњих школа за уметност, науку и информисање.


Разрада првог предлога и потребна документација


  1. Разматрање регуларности именовања чланова управних одбора Дома културе, Завичајног музеја и Градске библиотеке.


На седници Скупштине општине одржаној 5. 3. 2020. године за чланове управних одбора ових установа изабране су особе које не испуњавају Законом о култури прописан услов:



Закон о култури се може преузети на сајту Министарства културе (https://www.kultura.gov.rs/tekst/43/zakoni-i-uredbe.php) , а овде доносим фотографисане изводе. Сва подвлачења су моја.


Закон о култури је закон према којем мора да се усаглашава рад установа културе чији је оснивач локална самоуправа. То видимо из првог члана Закона о култури:



Као што пише у другом ставу првог члана Закона о култури, за неке појединачне области културе постоје посебни закони. Такав је Закон о библиотечко-информационој делатности, који је надлежан за Градску библиотеку. У њему се у члану 18. каже:

У четвртој тачки се, дакле, каже да се избор чланова и рад управног одбора утврђује према Закону о култури.


Шта то значи „истакнути стручњаци и познаваоци културне делатности“? Значи да се неко не само на овај или онај начин бави културом, него да је истакнут као стручњак и познавалац, што значи да је његов рад видљив и вреднован, да морају постојати неки објективни и очигледни чиниоци по којима се то може утврдити. Потребно је да видимо изложбе које су имали, књиге које су написали, музику коју су компоновали, представе које су режирали, критике које су писали или на свој рад добили, дакле све оно што их чини истакнутим стручњацима и познаваоцима културе.


Актуелни чланови управних одбора ових установа су:





Као човек који интензивно прати културу, никад нисам наишао ни на један једини податак који на било који начин Бранку Бандовић, Сару Бојанић, Наду Ровчанин, Јелену Трипковић Којадиновић, Дину Сарачевић, Душицу Раковић и Амину Мишореп повезао са неком културном делатношћу. Али можда ја грешим. Ако укуцамо њихова имена у Гугл, нећемо наћи никакву везу између њих и културне делатности. Тешко да може бити да Гугл не зна за истакнуте стручњаке и познаваоце културе.


ДОДАТНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ОВАЈ ПРЕДЛОГ


Уз то, као мање битан, али свакако релевантан фактор, о њиховом стручном образовању дајем следеће податке:


Дом културе


1. председник: Бранка Бандовић – дипл. економиста;

2. Сара Бојанић – проф. српског језика и књижевности;

3. Нада Ровчанин – наставник руског језика;

4. Мирослав Вуковић – инжењер сточарства;

5. Ибрахим Хасанагић – средња школа.


Завичајни музеј


1. председник: Јелена Трипковић Којадиновић – проф. информатике;

2. Дина Сарачевић – (непознато);

3. Слободанка Клачар – историчар уметности.


Градска библиотека


1. председник: Душица Раковић – дипл. географ;

2. Амина Мишореп – средња школа (студент);

3. Љиљана Гудурић – (непознато).


Уз то, према члану 41. Статута Дома културе, чланови управног одбора могу бити именовани највише два пута:


Актуелни чланови УО Дома културе Сара Бојанић и Нада Ровчанин су по трећи пут именовани, а ево доказа за то:



Ово је проблем који ХИТНО мора да се реши, зато што Борки Пузовић и Селми Кулоглији 26. 6. 2021. истиче директорски мандат и управни одбори ових установа ће морати да распишу нови конкурс најкасније 60 дана пре истека мандата директора, што значи до 26. 4. 2021. Као што је овде црно на бело показано и доказано, актуелни састави управних одбора су противзаконито изабрани, па ће и наредни избор директора бити стога противзаконит.


Закон о култури:



Које су све надлежности управног одбора према Закону о култури?



Ове надлежности не само законски, него по сваком здравом разуму не могу и не смеју да врше лица која нису стручна за област културе и која је истински не воле свим својим бићем. Наша морална одговорност је велика: дужни смо да учинимо све што је у нашој моћи да се успостави правни поредак и рад културних установа који ће омогућити да ове установе служе јавном, а не приватном интересу!


За нове чланове управних одбора ове две установе предлажем:


Дом културе:

  1. Драган Нешић

  2. Драгана Лаловић

  3. Радослав Докмановић


Градска библиотека:

  1. проф. др Данко Леовац

  2. Мирко Иконић


Образложење


Драган Нешић је ликовни уметник, члан УЛУС-а, учествовао на преко 400 изложби и уметничких пројеката широм света. О његовом уметничком раду писали су најеминентнија пера српске критике, као што је проф. др Александар Јерков, који је, захваљујући Нешићу и његовим изложбама, често гостовао у Прибоју. Уз свој ликовни стваралачки рад, Нешић је организовао преко 300 културних догађаја у галерији „Спирала“, при којима не само да је довео десетине стваралаца – и сликара, и песника, и музичара, и драмских уметника, који, друкчије, никад у наш град не би завирили – него је у тај организаторски рад увелико укључивао ученике Гимназије. У Гимназији (односно „Спирали“) већ 20 година у мају организује Сајам књига, што је једини догађај такве врсте у нашем граду и од непроцењивог значаја. Уза све ово, а то је само један део, Нешић се бави и издавачким радом и помаже младим прибојским књижевним ствараоцима да објаве своје прве књиге.


Драгана Лаловић је академски сликар и наставник ликовне културе у основној школи. Имала је самосталне изложбе у Београду, Новом Саду, Сремским Карловцима, Лозници и учествовала је на неколико групних изложби. О њеном сликарству текстове је писао проф. др Никола Страјнић, професор античке књижевности, који је и отворио њену изложбу у Галерији САНУ у Новом Саду.


Радослав Докмановић. Овде важе исти морални узуси које сам навео на почетку текста. Међутим, на предлагање себе за члана УО Дома културе не гледам уопште као на неки израз нескромности, него као на полагање себе на службу, што и сам овај текст показује. Моје академско образовање подразумева испите од античке драме и Мојсијевог Петокњижја, преко четворосеместралне естетике, српског језика, и француског и немачког, до савремених књижевних теорија. Имам неформално музичко образовање и неколико година сам радио као наставник гитаре, у Прибоју и Београду. Дугогодишњи сам члан фолклорних друштава. Аутор сам песме „Завет Светом Николи“, коју изводи Дечји хор Првог београдског певачког друштва и која је добила прву награду на конкурсу ТВ Храм прошле године. Организовао сам књижевне конкурсе и гостовања универзитетских професора у Прибоју, а задњу годину дана водим једини ћирилични и културни портал у Прибоју, на којем сам објавио десетине текстове, од бриге за културу ћириличног писма, преко превода сећања на Бетовена и оксфордских дебата, до текстова који се баве радом локалних установа културе.


Проф. др Данко Леовац је ванредни професор на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју. Већ је довољно рећи само то. Аутор је мноштва научних радова, једног уџбеника и две научне монографије о Кнезу Михаилу:


Србија и Русија за време друге владавине кнеза Михаила (1860–1868), Београд: Службени

гласник, 2015.


Кнез Михаило Обреновић. Детињство, прва владавина, емиграција, Београд: Центар за

српске студије Филозофски факултет, 2019.


Управо то што ова лица никад нису тражена и уведена, на саветодавни или други начин, у рад локалних културних установа, указује колико је рад ових установа погрешно оријентисан и вођен и колико је потребно да они буду ту.


Мирко Иконић је професор српског језика и књижевности у пензији и познат као човек књиге у правом смислу те речи. Пише приче, песме и есеје, аутор је десетине књига, а последња коју је приредио представља антологију лирске поезије аутора из Прибоја. Редовни је учесник у пратећем програму Лирских вечери поезије.


Избор ових лица за управне одборе Дома културе и Градске библиотеке значио би враћање смисла њиховом функционисању и највише што се у датим приликама може постићи кад су та тела у питању. Само људи који презиру културу и који се труде да је затоме не би ове зналце и трудбенике хтели у управним органима установа за културу.


Ово је предлог отворен за образложене предлоге других кандидата.


Одбор за просвету, културу и информисање има дужност да се овим питањем бави, а правне могућности су следеће:


- да, према члану 51. Правилника, формулише овај предлог и поднесе извештај Скупштини општине;

- да, према истом члану, одреди известиоца који ће га лично на седници Скупштине општине образложити;

- да, према члану 48. Статута Општине, организује јавно слушање о овом предлогу.



Разраду и документацију за друге предлоге даћемо у наредним текстовима. Позивам грађане још једном да се укључе у наш рад.


Радослав Докмановић


Најновије

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

Петар Нинић: КОРАКСИЋ, КЕСИЋ, ВИДОЈКОВИЋ - лажњаци, позери, улизице, без трунке морала

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Пре 200 година имали смо своје речи за хирургију, архив, оперу, монопол, демаркацију...

Срећан Курбан Бајрам!

Срећан Курбан Бајрам!

Најчитаније

3682

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2471

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2469

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2257

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

1892

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1649

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1333

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1329

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1271

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1255

Нездрава Србија – семафор опозиција