Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Часопис „Вуковац“ – огледало дубоке кризе прибојске просвете. Први део – НЕПИСМЕНОСТ

УВОД


Од старе грчке речи КРИНЕИН, која значи „одвајати, разлучивати, расуђивати, цепати, расецати“, изведене су три наше речи: КРИТЕРИЈУМ, КРИЗА и КРИТИКА. Ако значења ових речи разумевамо узимајући у обзир и њихов корен, што је најчешће врло делотворан пут у разумевању онога што оне означавају, увидећемо да критеријум подразумева мерило које одваја неке вредности, да до кризе долази тако што се претходно раздвојило нешто што се није смело раздвојити, а да критика подразумева расуђивање, а не осуду или пуко изношење мишљења. Како смисао интелектуалног развијања и образовања у првом реду подразумева подстицање и развијање мишљења које раздваја истину од лажи и добро од зла, односно подстицање и развијање критичког мишљења, јер оно у својој основи то и значи, једна образовна установа доспева у кризу онда када изгуби образовне критеријуме и када на промишљене критике које су јој упућене не гледа благонаклоно. Под овим последњим не мислимо на слагање са неком критиком или њено прихватање као готовог суда, него на позитиван однос према самом расуђивању, према будности и активности таквог мишљења, чији су циљ и резултат сами по себи општи и од заједничког добра. Позитиван однос, наравно, огледа се у дијалошком реаговању на критику, а не у њеном занемаривању, заобилажењу и обезвређивању, односно покушају њеног апстраховања.


Ово уводно разјашњење мотивисано је досадашњим односом безмало целог прибојског друштва према критици рада наших јавних установа као нечему негативном и непожељном, нечему што не само да не треба подржати, него га треба тенденциозно игнорисати и, ако је могуће, спречити. Наглашавамо, дакле, да је смисао једне разложне критике саодређен заједничким интересом, па тако и ове која се бави часописом „Вуковац“, који издаје наша ОШ писмених „Вук Караџић“.


Слободно се може рећи да су књижевни часописи мерило културног стања једног друштва. У то нас лако уверава поглед у нашу књижевну историју, као и у немачку, руску и друге. Данас на нашим киосцима имамо неколико десетина часописа разних врста, али ниједан једини књижевни. Постоје код нас књижевни часописи, и то веома садржајни и квалитетни, али се они могу пронаћи само у посебним књижарама и доспевају у руке само најупућенијих. Статус културе у српском друштву је, према томе, непостојећи, али постоје изванредни појединци, који су изузети и скрајнути, као да су преступници.


По истом принципу, стање једне школе можемо сагледавати у огледалу њеног часописа. Како бисмо се боље упознали са стањем у којем се налази просвета у нашем граду, веома тешким стањем, права реч је заиста дубока криза, овде ћемо детаљно анализовати недавно објављени шести број „Вуковца“.


ПРВИ ДЕО – О НЕПИСМЕНОСТИ


ШТА ЈОШ МОЖЕ ДА СВЕДОЧИ ЈЕДНА ОСНОВНА ШКОЛА АКО НЕ МОЖЕ ОСНОВНУ ПИСМЕНОСТ?

Који наставник српског из „Вука“ може после овога било кога да оцењује?

Пођимо од чисто језичких недостатака (правописних, синтаксичких, стилских итд.): уместо „откако“ имамо „од како“,

уместо „код куће“ имамо „кући“,

уместо „одећа Били Ајлиш“ имамо „Билина одећа“,

уместо „своје“ имамо „њене“,

уместо „Греми“ имамо „греми“,

уместо „Пират“ имамо „пират“,

уместо „момак“ имамо „Момак“,

уместо „Аријана“ имамо „Ариана“,

уместо „полубрат“ имамо „полу брат“,

уместо „Ем-Ти-Ви“ имамо „МТВ“,

уместо „њему својствен“ имамо „његов својствен“,

уместо „хип-хоп“ имамо „хип хоп“,

уместо „26. 6. 1993.“ имамо „26.6.1993.“,

уместо: „робот“ (са наводницима), имамо само: робот (без наводника),

уместо изводника горе имамо изводнике доле, уместо уводника доле имамо уводнике горе, уместо црте, која је од речи одвојена са две празнине и чија је улога синтаксичка, имамо цртицу, која од две речи прави полусложеницу: „Караџић-његово“... (Пошто имамо обзира према стрпљењу читалаца, нећемо набрајати грешке са свих страница овог броја, поготово не из осталих бројева.)


Затим, бројна су места погрешне употребе запете: на неким местима она недостаје, а на неким се погрешно умеће.


Даље, веома често имамо ненаглашене речи на погрешном синтаксичком месту. Основно синтаксичко правило српског језика гласи: ненаглашени, то јест скраћени облици заменица и помоћних глагола (мене - ме, мени - ми, себе - се, нама - нам, јесам - сам, јесте - је, хоће - ће...), не могу да стоје на наглашеном месту у реченици: на почетку реченице, после запете или веће групе речи или на неком по смислу наглашеном месту. То се решава или заменом места ненаглашене речи или употребом пуног, двосложног облика. На пример, уместо „јер у то време једину подршку су јој пружали“ треба „јер су јој у то време једину подршку пружали“.


Имамо разне изразе који су непримерени књижевном изражавању, неприкладни српском језику, колоквијалне фразе, склопове без смисла: музика која се „врти по свету“, „везати се за надимак“, „полазити за руком“, „музички материјали“, „осигуравање елиминације“, „потрага за уништењем“... Склоп „као што су“ имамо чак три пута у једном истом пасусу.


Вук, са оног света: „Након овога што сам видио у овом и онога што ћу видјети у наредноме тексту, замолио бих драгу ми прибојску школу да промијени име. Смију ми се и Његош, и Карађорђе, и Стратимировић. - Ето ти твог језикословља!, церекају ми се у лице. Ако може Радослав да пренесе мој захтјев, био бих му захвалан. А са Десанком ћу се посебно разговарати.“
- Ако користимо енглеске уместо српских уводника, зашто се школа не би звала „Wolf Karadzic“? - предложила је једна наставница новосрпског, али је тај њен разумни предлог ипак одбијен већином гласова.

Шта ово значи? То да један школски часопис, за који се подразумева да мора бити беспрекоран у језичкој исправности, није прошао елементарну лектуру. Значи то да су његови уредници или крајње неодговорни или елементарно неписмени. Колико наставника српског језика и осталих филолога има ОШ „Вук Караџић“? Шта они раде? Да ли су они свесни шта се овим постиже? Постиже се не само то да они ученици који су овако неписмено саставили ове прилоге неће бити исправљени и неће надоградити своје језичко знање, што је један од неизоставних циљева школског часописа, него ће у свом незнању бити још и утврђени, док ће ученици који читају овај часопис бити изазвани да његове норме узму за образац писмености! Подразумева се да се језик учи читањем и да се његова правила усвајају читањем. И, наравно, подразумева се да су школа, њени натписи, њени плакати, њени часописи мера писмености. Овде се мора поставити питање: каква је одговорност школе пред завршним тестом из српског језика?


ШТА ОВО ЈОШ ЗНАЧИ?

Обогаћени једносменски рад

Овде можемо видети да је комплетан садржај прилога о Мајклу Џексону из „Вуковца“ заправо преузет из Википедије. За оне који не знају, Википедија је једна енциклопедија чији је садржај произвољан и неауторизован. Било ко може било шта да напише и убаци у Википедију и она се ни случајно не сме користити као извор, иако може бити од користи у самом претраживању. Али само и искључиво у претраживању, јер се у њеним чланцима може пронаћи доста линкова за оригиналне изворе или података и референци које ђака могу одвести до неке књиге, лексикона или текста иза кога стоји нечије име и презиме. Садржај Википедије на српском је најчешће компјутерски преведен са енглеског оригинала, уз мала побољшања уредника. Тако добијамо оне бесмислене фразе и рогобатне реченичне конструкције. То што је састављач прилога за извор користио 'српскохрватску', латиничну верзију текста, коју је потом поазбучио, иако постоји и српска верзија, на азбуци, иначе за нијансу садржајнија и писменија, такође говори нешто о оријентисаности ученика у културном простору.


Шта ово значи? То да је обогаћени ученик само прекопирао туђи текст. Или је то уместо њега учинио неки угледни наставник. Дакле, никаквог истраживања ту нема, никаквог труда, никаквог учења и обогаћивања, никаквог наставничког рада, само подваљивање: копирај и налепи. Тако је наша школа, након вишечасовног бурног заседања у зборници, решила да послуша Вуков захтев и да се својим по културном хаосу блиским установама прикључи у мењању свог назива: сада, поред Дома пољопривреде, Градске биљотеке, Алкохолног музеја, Канцеларије за јогу, Основне школе „Латинка Максимовић“, званично имамо и ОШ „Вики Караџић“:



На крају, специјално за наше Викијевце:


НАГРАДНА ИГРА


„СВЕ КОСОВО СИЛА ПРИТИСНУЛА“ Наградна питања за наставнике „Викија Караџића“: - Ко је записао овај стих? - Из које је песме? - Да ли себе препознају под „свим Косовом“ или под „силом“ из овог стиха?

У следећем делу текста сазнајте ко је тачно одговорио на питање и читајте о томе како се „Вуковац“ односи према поезији, Косову и Метохији, енглеској псеудомитологији, здравој исхрани, али и зашто се „Вики Караџић“ и „Латинка Максимовић“ међусобно тако воле.


Радослав Докмановић

783 views

Најчитаније

4302

ЏАЛЕ, ДАЈ МИ ФИСКАЛНИ РАЧУН! Грађани, тражите фискалне рачуне! Од њих се граде болнице и путеви

3612

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2380

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2232

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2062

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Владимир Ајдачић – АЈНШТАЈНОВ ПАРАДОКС БЛИЗАНАЦА

Владимир Ајдачић – АЈНШТАЈНОВ ПАРАДОКС БЛИЗАНАЦА

Патријарх Порфирије – Каква не треба, а каква треба да буде Црквена реч

Патријарх Порфирије – Каква не треба, а каква треба да буде Црквена реч

Ана Аврамовић и Анеса Рустемовић Бранку Миљковићу

Ана Аврамовић и Анеса Рустемовић Бранку Миљковићу

ОШ „Десанка Максимовић“ у Косовској Каменици – симбол српске државности!

ОШ „Десанка Максимовић“ у Косовској Каменици – симбол српске државности!

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

Највише свиђања

51

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

22

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

18

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

18

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

13

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс