Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Када сам у фебруару ове године написао дводелни текст о часопису „Вуковац”, први о неписмености и други о непримереном садржају, био сам моментално екскомунициран са званичне странице ОШ „Вук Караџић”. Поред још једног сусрета са пропашћу нашег друштва, доживео сам то и као лични ударац, јер је то моја школа и јер у њој раде моји наставници и моји пријатељи.


Неколико месеци по тим текстовима и по тој екскомуникацији изашао је наредни, седми број тог часописа, а прошле седмице и осми (кликом на слику можете прочитати садржај):
























У овим, новим бројевима увиђамо следеће новине:

  1. Текстови су граматички исправни и уопште језички уредни.

  2. Има битно више садржаја чији су творци ученици.

  3. Нема антикултурног садржаја, као што је промовисање Кока-коле, видео-игрица и сл.

  4. Број страница се увећао за 30-40% у односу на претходне бројеве.

  5. У 7. броју су приређивачи чланака потписани, док се у 8. броју поново чланци дају неауторизовани. Ауторизација чланака је врло битна, јер то је знак индивидуације и вредности личности, она развија самосвест и одговорност, развија свест о тексту као нечему што не може и не треба да буде дело неке скупине потписане на крају броја. Зато је потребно вратити се ауторизацији чланака.

Шта нам то говори? То да је критика, према којој су се тако негативно понели, заправо веома позитивно утицала на уреднике и да је потврђен њен конструктивни карактер. Нажалост, уместо као пријатеља, како би једино смела, моја школа ме и даље препознаје као непријатеља од кога учи, па ме тако и даље екскомуницира. Ипак, ове позитивне промене доживљавам као ветар у леђа.


Треба навести и основни недостатак који се у „Вуковцу” и даље сусреће – одсуство образовног културног садржаја и подстицања аутентичног односа према свету код ученика. „Вуковац” и даље има такав садржај да неко ко прочита један број неће сутра имати потребу да потражи нови број (ако тај неко, наравно, није вођен неким чисто приватним мотивима). „Вуковац” нуди један избор ученичких радова и преглед дешавања у школи, уз неколико приређених текстова који остављају утисак да су ту само да би нешто било ту. Рецимо, чланак о цртаним филмовима пун је непромишљених и апсурдних места (на пример, показатељи популарности цртаних јунака), што указује на некритички однос уредника, то јест наставника, чија је улога у томе да ученика наведе да размишља и учи га да пише промишљено.


Смисао образовног културног садржаја у томе је да развија ученике који читају часопис. Поред тога што часопис афирмише рад ученика кроз објављивање њихових песама, састава, ликовних радова, приређених чланака, потребно је и да их образује и развија на начин који суштински допуњује школски програм. Дакле, нагласак треба да буде не на занимљивостима, него на образовном богатству. Рецимо, може се рећи нешто о исламској и хришћанској архитектури, може се испричати легенда о охридској грлици коју је у музику превео Јован Христић и читалац-ученик упутити на једну од најлепших мелодија српске класичне музике, може се у сваком броју пажљиво и обзирно упутити на неку књигу која је изван обавезне лектире итд. У сваком броју се може представити по један или два филма за децу, објаснити како ученици могу да их нађу (дати линк или сл.), и то би, уколико би им се препоруке свиделе, ученике сигурно враћало будућим бројевима. У прошлом тексту уредници су могли да виде истакнуту препоруку за белгијски филм Дечак са бициклом, који се у то време налазио на РТС Планети и био свима лако доступан. Пре два месеца сам и сам превео један изврстан филм за децу и поставио га на Јутјуб, међутим због немарности, сујете или недостатка педагошке свести, наставници то игноришу, као да постоји иједан други смисао тог филма и тог превођења осим да га наша деца гледају.



УМЕСТО ШИЛЕРА, ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, ДВОРЖАКА ДЕЦИ УМ, КАРАКТЕР И ОДГОВОРНОСТ ТРЕБА ДА РАЗВИЈА СПОРТСКА ГИМНАСТИКА


На крају, потребно је мало критичке пажње посветити теми спорта, односно промоцији спортске гимнастике. О спорту ће на нашем порталу посебно бити речи, али овде треба рећи нешто о непромишљеностима изреченим у задњем броју „Вуковца”.



Пре свега, упада у очи то што се у овом чланку инсистира на спортској гимнастици, а не тек о гимнастици, мада се у самом тексту углавном говори аспектима гимнастике који нису спортски. Оно што спорт чини спортом, односно оно што једну активност чини спортском, јесте такмичење. У спорту се човек увек бори против другог човека или, у неким случајевима, бори се против резултата. Али, увек се бори против. У спорту се не може бити успешан ако се истовремено не порази други човек. Спортско постигнуће је увек квантитативно, а не квалитативно. Спортски принципи су брже, даље, снажније, а не умност, слобода и љубав. Трудом у спорту се ништа не ствара и од њега нема никакве заједничке користи. Од тога што је Томас Ман пре сто година написао Чаробни брег имамо сви корист, јер то је дело наше заједничко добро; од тога што је Флеминг пре сто година изумео пеницилин, имамо сви корист, јер је то заједничко добро; од тога што су сви спортисти света пре сто година нешто постигли – брзо трчали, пливали, скијали се, давали голове и кошеве, прескакали козлиће и радили звезде – немамо апсолутно ништа, нити знамо за некога од њих. Све што су они радили – побеђивали друге или обарали рекорде – радили су за семе себе. Не зато што су били себични, него зато што је бескорисност у природи спорта.


У самом односу према спорту као друштвеном феномену лако се заборавља то да модерни олимпизам постоји тек од 1896. године, дакле да за спорт нису знали толики људи и друштва пре тога, Његош, Вук Караџић, Бетовен, Моцарт, Гете, Достојевски, Шекспир, Свети Сава, Ћирило и Методије... Античка Грчка је имала појам агон, који значи надметање за наклоност богова и подразумева пагански религијски доживљај света. Цар Теодосије је 393. године забранио одржавање Олимпијских игара као нехришћанских манифестација. Реч спорт настаје много касније, од фр. desporter, што значи „забављати се”, а своје савремено значење добија тек у 19. веку. Европска ренесанса, то јест препород античке културе у доба хуманизма, није подразумевала и препород Олимпијских игара. Зашто?


Гимнастика као појам који може да подразумева телесну културу увелико се разликује од спортске гимнастике. Чувени антички лекар Гален гимнастику је делио на „ратничку”, „штетну атлетску” и „праву медицинску”.


У самом тексту у „Вуковцу” речено је неколико бесмислених ствари, рецимо да гимнастика „развија ум појединца”, да „има благотворно деловање на карактер појединца”, да „ствара осећај одговорности” и др. Те су тврдње елементарно нетачне и изречене су без икаквог размишљања. Као кад би неко рекао да књижевност и математика развијају кичму и мишиће.


На крају, погледајмо како изгледа та умност, осећај одговорности и благотворно утицање на карактер у припремама немачког гимнастичарског тима за ОИ у Рио де Жанеиру 2012. године. У питању су девојчице од 12 до 15 година, које се на тренингу затварају у коморе са температуром -111.6°C. Смисао тих екстремних и по здравље опасних тренинга јесте само то да се постигне неки резултат, да се на једном такмичењу против некога добију веће оцене и буде боље рангиран. Ето, то је умност спортске гимнастике.



А ево линка за овај прилог и са оригиналним тоном, на каналу Шпигла: https://www.youtube.com/watch?v=5mFAfgyCjp0.


Чланак на сајту Шпигла: https://www.spiegel.de/video/minus-110-grad-warum-turnerinnen-in-die-kaeltekammer-gehen-video-1162673.html?jwsource=cl



Радослав Докмановић




194 views

Најновије

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

Пишимо српски језик са српским наводницима:

„”


!

(А не са енглеским "...".)


Српски језик нема никог осим нас.

Најчитаније

3740

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

2608

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

2558

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

2499

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2350

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

2278

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

2052

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

1961

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

1783

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

1365

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе