Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #4


Једна од непријатних особина малог града јесте то што особе које не желите да сретнете срећете готово свакодневно. Ако сте случајно СНС-заменик председника општине, приликом сусрета са неким, на пример оним који вам је у једном разговору пред 20 људи објаснио како на пољу културе општини коју водите чините само штету, гледаћете да се одмакнете метар и по или два и прођете са што мање подсећања на тај немили доживљај. То је разумљиво, јер у њему је било заиста ретких мудрости - то да је ваш доживотни допринос култури вашег града то што сте Рамбу Амадеусу дали 3.000 евра да његово величанство дође у ваш град или то да сте културу развијали тако што сте пољопривредника именовали на чело културне установе и онда тамо тапацирали седишта.


Та сведеност малог града на једну главну улицу у којој се сви сусрећу, међутим, има и своје предности. Једна од њих је она стара филозофска пракса учења на улици, коју памтимо по Сократу и Платоновим дијалозима. Управо ту предност искористила је синоћ СНС-директорка Дома пољопривреде Вино Караматијевић.


Док сам шетао главном улицом, зауставила ме је изненадно и очајним гласом упитала:


- Бато, зашто оно пишеш? Шта имаш против мене?


- Молим? Против Вас? Против Вас лично немам ништа. Писао сам о пољопривреднику који се налази на месту директора Дома културе.


- Није то. Ти имаш нешто против мене лично. Зашто ме мрзиш?


- Немојте, молим Вас. Ви сте јавни службеник и само се тиме бавим. Са Вама лично немам ништа.


- Зашто ниси дошао да разговарамо приватно - наставља тихим и као искреним тоном - могао си ми се обратити, да видимо у чему је проблем.


- Шта имам ја са Вама приватно да разговарам. Ви сте директор јавне установе и Вама се тако и сада обраћам. Нисмо ми никакви пријатељи нити рођаци, нити је наша тема нешто приватно.


- Зашто ме онако понижаваш?


- Молим Вас, није то никакво понижавање. Ви сте противзаконито директор Дома културе и ако Вас Ваше криминално чињење понижава, то је Ваш проблем. И молим, без патетике, не падам на то.


- Нисам противзаконито директор! Тамо пише: седми степен стручне спреме - рече као са славодобитним осмехом. (Овде се онај лажни тон са почетка разговора нагло вратио у свој природни лицемерни тоналитет.)


- Седми степен из ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ, госпођо. То пише у Статуту Дома културе и Ви то добро знате. Дакле, то су музичка, ликовна и драмска академија, и одређене катедре са филолошког и филозофског факултета. Пољопривреда с тим нема везе. Имамо толико обрадиве а необрађене земље, а Ви нашли да се бавите културом!


- Ја нисам пољопривредник него економиста.


- Ви сте, госпођо, АГРОекономиста, са пољопривредног факултета. А економски факултет је нешто друго. А и то је свеједно, јер економија не припада области културе. Осим ако Ви немате неку оригиналну идеју да агроекономија и економија припадају области културе?


- Мене је тамо поставио управни одбор, а не ја сама, и они су проценили да ли моја струка одговара или не.


- Госпођо, председник управног одбора који је Вас поставио по струци је економски техничар, има само средњу школу и уопште није меродаван да то процењује. Као ни остали чланови. Не брините се, све сам податке сакупио, јер све је то доступно. Све ћу то да објавим!


- Управни одбор нисам бирала ја него Општина.


- Па да, сви сте ви заједно одговорни!


- Па зашто онда само мене нападаш? Ти само мене нападаш, као да сам је све то сама...


- Не, подразумева се да сте сви ви... Него, не могу ја да се бавим свима, није то мој посао, већ само оним што се тиче културе. Тек ћу да пишем! Нисте Ви једини пољопривредник тамо: и Ваш радник на позицији организатора уметничких догађаја је завршио пољопривредни факултет, само он је завршио смер сточарство. Зашто Ви као његов надлежни нисте реаговали? Како то да дипломирани сточар организује Лимске вечери поезије? За два дана ћете у Политици да изађете, да цела Србија чита како пољопривредници воде Дом културе и Градску библиотеку и како у њиховим управним и надзорним одборима седе шумски и машински техничари. И овај разговор ћу на Фејсбуку да објавим. Све јавно.


- Па шта ја сад ту могу ако су сви криви, а не само ја?


- Ви можете само да дате оставку. Ништа друго. И са моралног и са законског становишта.


- Зашто си измислио оно што си писао? (Опет се вратила на онај тугаљиви тоналитет.)


- Измислио? Свашта! Па ако сам измислио, зашто ме зовете на приватни разговор? Ево, позивам Вас да напишете јавно текст и кажете да Радослав Докмановић измишља и лаже, да није тачно оно што сам написао. Слободно то напишите. Напишите Ви како је било.


- Ја се уопште не сећам тога...


- Ене, не сећате се? А сећате се да сам измислио? Могу и тачне датуме да нађем и наведем за сваки наш разговор који сам описао... Све је било онако како сам написао, само још и горе и опширније, боље да се не присећам баш сваке реченице коју сте ми рекли и како сте се понашали и истеривали ме из канцеларије.


- Ја тебе никад нисам истерала из канцеларије.


- Јесте, јесте. Имамо и сведоке, знате да су тада и остали радници ушли и били ту у канцеларији... Овако сте ми прстом показивали.


- Нисам.


- Јесте, јесте. Кад сам Вам на Ваше речи да сам Дон Кихот који се бори са ветрењачама рекао да сте ветрењача Ви, јер Ви ми не дате да радим...


- Како ти нисам дала?


- Па немојте сад да се претварате... Бесмислено је ово. Јесам ли радио са Вама нешто или нисам? Јесу ли професори угошћени у Дому културе или нису?


- Ти ниси хтео да их доведеш.


- Ја нисам хтео?! Па како то можете да кажете? Па што сам уопште долазио к Вама? Јесам ли преко претњи председником општине једва добио озвучење од Дома културе? Јесам ли Вам донео плакате за предавања које нисте хтели да поставите?


- То није тачно.


- Како није тачно? Па Ви можете сад за било шта да кажете то. Мене је неколико људи питало што није било плаката тада, јер нису сазнали за предавања или су једва сазнали. А што, онда, ако сте Ви хтели нешто, нисте дошли на предавање у Гимназију? Нико од Вас осим тонца није био ту. Како то да Вас као директора дома културе не занима предавање професора културне историје Срба? Зашто нисте дошли? Да ли Ви знате да је књига коју смо тада представили ове године десето издање доживела, а тада тек друго! То значи да сам ја одлично препознао вредност те књиге. То је савремени класик из те области. Знате ли да је тај професор одржао и предавање о Његошу и да смо тако у Прибоју обележили 200 година од Његошевог рођења? Како то да Дом културе то није обележио ако је хтео? Знате ли да су Мило Ломпар и Зорица Бечановић Николић држали предавања по позиву у Лондону, Паризу, Бостону, Торонту, Варшави, Барселони... А у Прибој кад су дошли један прибојски дом културе неће да их угости! То је за антологију! И још се око озвучења свађамо! Е то сте Ви и Ваш рад и Ваша струка.



- Бато, немој тако. Ја се уопште не сећам...


- Не сећате се? Па зашто се онда ми не поздрављамо на улици од тада? То је седам година. Сад сте ми се први пут обратили после седам година и правите се као да не знате. Знате Ви све то добро и свега се одлично сећате. Уосталом, сећали се или не сећали, Ви имате диплому са којом не можете уопште да конкуришете на место директора установе културе. Не испуњавате ниједан услов. Тамо стоји и услов да треба да имате пет година рада у култури пре него што конкуришете, а не само одговарајући факултет.


- Па имала сам ја пет година рада у култури!


- Ма немојте, молим Вас... Да нисте можда неку књигу написали? Или сликали нешто? Компоновали? Ви никад никаве везе са културом нисте имали.


- Ух, као и да је битно толико то што је било! Гледа ли се оно што сам ја постигла тамо кад сам постала директор?


- Ене, па онда да укинемо законе? Шта ће нам закони?


- Ја сам покренула рад тамо, опремили смо Клуб у подруму и...


- Ма, госпођо, па пре неколико дана је био Дан словенске писмености, државни празник. Како га је Дом културе обележио? Никако. Али, Вама такви празници и не значе ништа, јер Ви просто нисте из те приче.


- Ја ћу тебе да предложим за следећег директора. Ето, ја ћу те предложити.


- Немате Ви шта мене да предлажете. Мене може да предложи моја стручност или не. А Ви само оставку можете да дате.


Тада је СНС-директорка решила да напусти разговор. Овај случај нам је пластично показао како су медији битни и зашто се режимски преваранти труде баш сваки медијски отвор да зачепе. Иако је и законски, а не само морално, дужна овим да се бави, локална ТВ ПБ овакве ствари прећуткује. И све ФБ-странице које имају Прибој у називу. На њима се може прочитати резултат неке утакмице српске Дрина-Морава-лиге, може се наћи хиљаде градских пејзажа, али не и вест о томе како ради нека јавна установа. То значи да су администратори тих страница и ТВ-уредници морално корумпирани.


Показало се и то како је и најмањи слободни труд - као писање једног текста на Фејсбуку - користан. Они који варају могу да злоупотребљавају муку народа и хаос у друштву и приклањају се моћи страних интереса. Али не могу истовремено да имају и моралну комоцију док то раде.*


Радослав Докмановић



*Текст је провбитно објављен на фејсбук прифилу аутора 30. маја 2020.

143 views

Најчитаније

1894

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1234

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1211

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1164

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1150

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

Највише свиђања

27

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

12

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

9

Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1

9

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

9

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс