Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #3



Давне 2012. године постане данашњи заменик председника општине део власти и председник скупштине општине Прибој. Каже на ТВ: Молим грађане да ми слободно предложе своје идеје, нек ми пишу и-мејл или приђу на улици. Не желим да постоји дистанца између мене (као човека на власти) и грађана. Ја сам ту да будем у њиховој служби.


У младалачкој наивности помислим да је можда искрен. (Било је то пре чувене злоупотребе гласова својих бирача и изборног система. Читаоце који нису из Прибоја треба обавестити да је он као предводник ДС 2012. ушао у локалну скупштину, а 2014. године, дан након парламентарних избора, прешао у СНС, странку којој је и даље веран.) Напишем писмо од четири странице, у којем предложим оно што сам мало касније предложио и нашој свестручној пољопривредници и нисам-прочитала-Дон-Кихота-директорки дома некултуре, која ових дана постаје звезда на фејсбук профилима широм Србије:


- оснивање градског културног часописа; - угошћавање универзитетских професора; - оснивање уметничких секција (школа сликања, гитаре итд.); - развијање позоришног рада; - покретање биоскопске сезоне...


Сваки предлог сам детаљно представио и образложио на по пола стране. Пошто сам већ имао искуства са неодговореним и-мејловима, иштампао сам писмо и уручио га лично. Било је то у малој сали дома пољопривреде: тек узлетели ПСО ми се пријатно захвали, каже да му је драго што сам му се обратио и да ће контактирати са мном када прочита писмо.


То се није десило, али збио се наш други сусрет, након годину дана, у канцеларији председника општине, на састанку поводом противзаконитог поступања прибојске Канцеларије за младе према младима из Прибоја, укључујући и мене и моје ученике гитаре. Тадашњи координатор КЗМ био је постављен управо на предлог нашег јунака и врло је несавесно и противзаконито вршио своју дужност; између осталог, онемогућио је мојим ученицима и мени да одржавамо бесплатне часове гитаре у просторијама КЗМ. Када сам то дошао први пут да пријавим, ПО ми је одговорио ноншалантно, да га то не занима. Када је вест о томе објављена на прибојској ФБ-страници, у року од пола дана било је преко 300 изразито негативних коментара на рачун носилаца власти у Прибоју. Та вест, коју сам написао ја, а као администратор је објавио Стефан Николић, младић у Прибоју познат као Штекс, власт је молила да хитно буде уклоњена, што је у току дана и било учињено (без моје сагласности). Истог дана тадашњи и садашњи ПО сам ми је пришао и лично ме позвао на састанак тим поводом. У том кратком обраћању говорио је са осмехом, говорећи да ће сменити координатора КЗМ, ословљавајући га, са негативном конотацијом, по верској припадности.


На том састанку присутни су, поред Стефана и мене, петорица представника Општине: ПО, ПСО (наш јунак), двојица помоћника ПО, из НС и СДА (иначе, страствених љубитеља Градске библиотеке; наиме, помоћник за спорт и омладину, из НС, општини је помогао тако што је свог стрица, машинског инжењера, 2008. поставио за дирекора Библиотеке, познатог по томе што је тада, у својим шездесетим годинама, први пут у животу ушао у библиотеку и током рада плашио децу у читаоници и драо се на гимназијалце који би да читају Јансонову Историју уметности, јер је мислио да се велике књиге не смеју читати, док се помоћник за пољопривреду, из СДА, одважио да помогне општини тако што ће за дирекотора Библиотеке 2012. поставити пољопривредницу, која тамо успешно седи до дан-данас); ту је и координатор КЗМ. ПО тражи од координатора да у натписима и логу КЗМ користи ћирилицу, јер тако налаже Устав. Координатор уплашен само клима главом, као изненађен, јер није знао за ту тачку Устава. Председник покушава да састанак води неформално и неуштогљено, а заправо неозбиљно, чему се опиремо ПСО и ја. Када се Стефан јавио за реч, ПСО ће хтети одмах да га дискредитује:


- Ти си на Фејсбуку лајковао реченицу у којој се каже да на зграду Општине треба бацити бомбу. Ти си позвао на наше убиство и ја са тобом уопште нећу да разговарам.


На то се ПО насмеје и каже му да то не схвата озбиљно. Међутим, ПСО каже:


- Човече, да ли си ти свестан шта то значи? То је позив на терористички акт и он је то лајковао! Дакле, он је за то да ти и ја будемо убијени!


На моје тражење да координатор КЗМ буде смењен или бар да добијемо објашњење зашто га не смењују, ПСО почиње да прича неповезане приче о демократији, ЕУ итд. Када га вратим на тему (Добро, али овде се не ради ни о Шведској ни о Немачкој...), он ми каже да он може, ако хоће, и да затвори КЗМ: да ли то желимо?


- Не, кажем ја, не желимо то, него питам зашто после оволико овде набројаних и непорекнутих преступа координатор не буде смењен и изабран нови?


- Као што сам већ рекао, ми можемо и да укинемо КЗМ. Па ви видите шта вам је боље - да је имате или да је немате. Постојање КЗМ уопште није обавезно. Ми смо је основали због вас младих. Хоћете ли да је укинемо?


- Господине, ако председник скупштине општине не ради добро свој посао, то не значи да треба да укидамо скупштину, него само њеног председника да променимо.


- Тако не можеш да разговараш са мном!


- Како?


- Тако. Треба да имаш поштовања.


- Ја имам поштовања према Вама, али и према логици. Ви мени нити персирате нити поштујете основну логику у нашем разговору.


ПО прекида дискусију и обећава помоћ за школу гитаре. Наравно, никад то није испунио.


Месец дана након тога, ПСО путује са нашим црквеним хором и КУД-ом Дабар, чији смо Стефан и ја чланови оркестра, у Швајцарску. Једне вечери тамо пришао је нама двојици са жељом да нам поклони по боцу вина, коју је на дар добио од домаћина. Ми смо то одбили.


- Узмите, ја не пијем, ви сте млади, а ово је добро швајцарско вино.


- Не, хвала.


У повратку у Србију аутобус је застао у Сарајеву, поред неког тржног центра. Док сам стајао испред аутобуса, ПСО ми је пришао и понудио ме чипсом који је јео.


- Не могу, хвала.


Онда је наставио у неком ортачком маниру, само што ме не загрли једном руком:


- Знаш, Докмановићу, ти си интелигентан и образован дечко. Лепо је то што радиш са децом. Само полако, будућност је ту. Ја те подржавам у томе, култура је битна...


- Не разумем, како ме подржавате? Нисте ли пре месец дана подржали потпуно супротне ствари?


- Полако, полако, ти имаш тај проблем... разумем, млад си... али не умеш да разговараш, треба да мало да промениш тај однос и све ће бити у реду, имаш перспективу.


- Не разумем у чему је проблем са мојим односом, а и наше питање није био мој однос него закон и култура.


- Па ево, ми радимо, трудимо се, много пројеката смо покренули, дижемо полако Прибој на ноге.


- Мене занима култура, за то сам компетентан, у остало се не мешам. На пољу културе не да нисте урадили ништа, него још погоршавате стање које сте затекли.


- Откуд ти то? Шта причаш? Па толико тога смо учинили за културу!


- Наведите ми једну ствар. Ја ћу Вама сто које не радите добро.


- Па толико је тога... Ево, Лимске вечери поезије.


- Лимске вечери поезије?! Па оне су спале на срамотан ниво, њих сте Ви и Ваши претходници срозали до непрепознатљивости. И, поред тога, то је фестивал који постоји 40 година, нема везе с Вама. Реците ми: шта сте Ви, шта је Ваша власт допринела култури?


- Па ево: ми смо тапацирали седишта у дому културе.


- Тапацирали сте седишта? Не могу да верујем шта ми говорите. Ви то називате доприносом култури? Па ово је стварно невероватно! Дом културе 355 дана годишње зврји празан, пројектује пет филмова годишње, једну представу једва годишње да спреми, тамо раде све сами џабалебароши и пијанице, пољопривредника сте поставили за директора, и Ви помињете тапацирање седишта...


- Полако, Докмановићу, све ће то доћи на своје. Знаш како су раније седишта жуљала и била неудобна. Није то за подсмех. То ми радимо: технички опремамо простор да ви млади сутра имате где да радите. Сад можеш лепо да седнеш тамо и гледаш шта хоћеш.


- Да гледам шта? Нема шта да се гледа!


- Е то је сад твој посао - да правиш представе, радиш, ствараш, организујеш шта хоћеш.


- Па како да радим кад ми не дате? Хтео дам толико тога да радим и организујем, али немам подршку Општине.


- Па откуд ја знам шта ти хоћеш да радиш? Мораш прво да седнеш, да смислиш, па да нам напишеш предлог и ја ћу те лично подржати!


(Остали путници се увелико окупљају око нас и слушају наш разговор.)


- Па како то можете да кажете? Пре годину дана сам Вам шест предлога написао и детаљно образложио и лично Вам предао! И рекли сте да ћете прочитати и одговорити, а нисте.


- Немам ја времена да читам твоја писма...


- Примате плату од 120.000 и немате времена за једно писмо Вашег грађанина? Није то питање Вашег времена, него је то питање Ваше дужности. Ви плату примате од грађана и њихова писма сте дужни да читате.


- Не можеш тако да разговараш са мном.


- Како?


- Тако, без поштовања.


- Ја Вас поштујем, веома достојанствено говорим. (Окрећем се око себе како би људи потврдили то. ПСО постаје веома нервозан.)


- Не можеш ти говориш колика је моја плата!


- Како не могу? Зар се Ваша странка не залаже за транспарентност и европске вредности? Ви сте јавни службеник и Ваша плата је јавна ствар.


- Тако не можеш да разговараш са мном.


- Како?


- Докмановићу, врло си дрзак.


- Ја сам дрзак што Ви кријете Ваш нерад?


- Ако ти се не свиђа наш рад, ти направи своју странку, па изађи на изборе, победи и онда ради како ти мислиш да треба.


- Не, молим Вас, ја нисам политичар, него грађанин који тражи своја права и Ваша је дужност да радите за све грађане, а не само за оне који су гласали за Вас. Испада да свако треба да оснива странку, а да Ви, значи, радите само за себе и свој интерес? То што Ви говорите је у чистој супротности са називом Ваше странке.


(ПСО гледа како да остане прибран, јер 30 људи, на три метра од нас, позорно слуша овај разговор.)


- Нећу више да разговарам са тобом, јер си дрзак и немаш поштовања.


- Да ли за Вас поштовање и немање дрскости можда значи улизивање? Да ли треба да Вам се улизујем?


- Завршавам овај разговор.


-.Драго ми је да сам и Вас и све ове људе уверио како Ви ништа нисте урадили за културу.


ПСО креће према аутобусу и, окрећући се к мени и свима, јаросно и гласно изговара:


- Ја сам довео Рамба Амадеуса у Прибој и то је од мене за културу довољно за цео живот!


- Колико знам, Рамба Амадеуса је довело 3.000 евра - нашег новца - које сте Ви, уместо на опремање музичке школе за нашу децу, дали њему.


Тада је ушао у аутобус и наставио да говори себи у браду. Како сам чуо касније од оних који су седели близу њега, на њихове похвалне речи о мени, рекао је:


- Он јесте паметан, али није васпитан и посао неће добити никад!


Било је то 4. марта 2013, на мој рођендан. Заиста оригиналан оригиналан поклон од тада ПСО-ДС. 21. марта 2014. прешао је у позицију ПСО-СНС, да би од 2016. постао ЗПО-СНС.


Саветујем свим Прибојцима, посебно онима којима је стало до културе, да ни случајно не лајкују ову објаву и да обавезно изађу на изборе и гласају за још један мандат нашег ЗПО-СНС.*


Радослав Докмановић


*Текст је првобитно објављен на фејсбук профилу аутора 27. маја 2020.

116 views

Најчитаније

1894

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

1234

Одговор незаконитом члану УО Дома културе Сари Бојанић

1211

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

1164

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

1150

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

„Хамлет“

проф. др Зорица Бечановић Николић 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Најновије

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Позив прибојским школама: монаси из оближњег манастира превели Законоправило Светог Саве

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Одговор Весни Југовић - ЕТИКА ЈЕ ДЕО КУЛТУРЕ (и нови подаци о проневери буџета)

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Нови подаци о проневери буџета у Дому културе - ИЗАБЕРИТЕ ПРАВУ РЕЧ!

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

Исказ поштовања према Тоду Николетићу

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

ПРИБОЈСКА КУЛТУРА – КРЧМА БЕЗ РАЧУНА. Неопевано безакоње и пљачка у прибојским установама културе

„Бити одговоран“

отац Рафаило 
манастир Свети Никола, Прибој, јул 2016.

„Његошеви љубавни стихови“

проф. др Мило Ломпар 
Гимназија, Прибој, мај 2013.

Завет Светом Николи
(Моје Косово, чуваћу те ја!)

Дечји хор ПБПД
Народно позориште
1/14. јануар 2020.

Највише свиђања

27

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

12

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

9

Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #1

9

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

9

Драгослав Бокан - КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ КАО ИДЕАЛНИ ВЛАДАР И УЗДАНИЦА РУСИЈЕ НА БАЛКАНУ

  • White Facebook Icon

Главни и одговорни уредник:
Радослав Докмановић

recpriboja@gmail.com

Портал и часопис Реч Прибоја.рс