Дом пољопривреде и лом културе у Прибоју #2
Пише: Радослав Докмановић
Да ли су Градска библиотека и Дом некултуре у Прибоју прославили или бар обележили Дан словенске писмености, иначе и државни празник Републике Србије? Наравно да нису. Да ли то има везе са тим што обе установе - противзаконито - воде пољопривредници?
Да ли то има везе и са тим што критичке текстове који се баве управо питањем културног значаја Светих Ћирила и Методија и некултурног рада прибојских установа нико од прибојских одговорних лица - а то су запослени у тим установама и просветни радници - није подржао? Мислим на подршку популаризовањем текста и евентуалним својим учешћем у критичком пољу, јер то доприноси јавној културној свести и отежава антикултурна кретања друштва. Одговор на оба питања је исти.
Док они који децу уче да пишу, који их уче језику, историји, књижевности, филозофији, уметности, али и сви остали наставници, буду индиферентни на јавно и институционално угрожавање управо оног садржаја који преносе ђацима, њихови ђаци ће бити пропорционално индиферентни према њиховој настави. Као дете које од пушача слуша да пушење није здраво. Зато је поверење у школу и просвету на никад горем нивоу.
Једна Кока-кола, симбол америчког колонијализма и уништавања националних култура, а уз то и произвођач најнездравијих пића на свету, да би се додворила купцима у Русији обележила је дан Ћирила и Методија, пишући свој лого глагољицом. Њихова логика је јасна: потребно је прићи људима и на тај начин како би се остварио основни циљ компаније - профит.
Који је циљ наших пољопривредних стручњака? Да помогну просвети и омогуће ђацима да школску наставу суштински повежу са ваннаставним културним животом? Да материјализују смисао државног празника? Да грађане - од којих за то примају плату - подстакну да у култури учествују, ако не као ствараоци макар као реципијенти? Или да примају плату са што мање рада и што више прикривања свог нерада?
Нисам проверио, али претпостављам да у Бајиној Башти културне установе не воде агрономи.*
Радослав Докмановић
*Текст је првобитно објављен на фејсбук профилу аутора 25. маја 2020.
