Саветујте своје рођаке и пријатеље да читају овај портал.

Најновије

Најчитаније

4498

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Прочитај

3807

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Прочитај

3511

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

Прочитај

2687

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

Прочитај

2662

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

Прочитај

2545

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

Прочитај

2421

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

Прочитај

2306

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

Прочитај

2148

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

Прочитај

2016

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Прочитај

Наталија Клисура: Бездан

19. април 2022.

Бездан је крај самог краја, То заиста није ни место. То је све сем лепог Раја, Долазе патње одатле често. Нема мисли, нема живота Само...

Прочитај

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

22. март 2022.

Огледам се у плавим бисерима Које видим када те погледам. Једино тада мој одраз постаје леп Ваљда зато што је део тебе. Чезнем да зароним...

Прочитај

Наталија Клисура: Балада о крају

5. април 2022.

Уздах тихо се чује ноћи , Када туга у снове ми крочи. Ми смо живели сами у самоћи, Ми смо заједно били свемоћни. Често мешам Рај и крај,...

Прочитај

Текст за 8. седницу СО Прибој

28. децембар 2021.

Поштовани грађани СО Прибој, пред вама је текст који ће на 8. седници СО Прибој прочитати одборник Милан Кашерић, а који пишем као члан...

Прочитај

Витомир Радовић – За и против Мехмед-паше Соколовића као ктитора цркве у Поблаћу

Владика бачки Иринеј: Још о „родној равноправности”, дискриминацији и законима који се на њих односе

Драгослав Бокан - Кнез Михаило Обреновић као Идеални владар и узданица Русије на Балкану

Улица Николе Тесле у Осојану и однос прибојских школа према ћирилици

Ненад Илић – Јован или Салома (о вредностима на Истоку и Западу)

Патријарх Порфирије – Каква не треба, а каква треба да буде Црквена реч

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Драган Стојановић - НА МЕСТУ УГРОЖЕНОСТИ И СПАСА - „Газ и појило на Лиму” Борислава Радовића

Бринимо о нашем народу на
Косову и Метохији

ИНТЕРВЈУ

НАТАША БОЈАНИЋ: Керамика је мој живот, не посао

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Вељко Симовић - Интервју са чика Ршумом

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Балада о крају

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Велики конкурс за прибојске ученике: КОСОВО И МЕТОХИЈА – СИМБОЛ ЖИВОТА

Дом пољопривреде, лом културе и остала прибојска посла

28. децембар 2021.

Текст за 8. седницу СО Прибој

Прочитај

22. новембар 2021.

Шта Канцеларија за младе у Прибоју има против уметничког конкурса за ученике?

ХО „Српска солидарност”, уз подршку „Светосавског звонца”, организује у Прибоју уметнички конкурс под називом КОСОВО И МЕТОХИЈА – СИМБОЛ...

Прочитај

19. септембар 2021.

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

Наш велики уметник и мислилац с краја 20. и почетка 21. века, Љубиша Голе Љушко, још је жив, а помало као да је скрајнут и заборављен. То...

Прочитај

15. септембар 2021.

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

СРЕДЊА ЕВРОПА Данас сам водио свог сестрића Сергеја на пријемни испит за музичку школу у средњоевропском Прибоју. Прво сам видео ово (у...

Прочитај

16. јун 2021.

Текст за 5. седницу СО Прибој

Милану Кашерићу, председнику одборничке групе Здрава Србија, на чији предлог сам изабран за члана Одбора за просвету, културу и...

Прочитај

11. јун 2021.

Одржан протест бикова и крава у Калафатима (извештава Драган Љељен)

Специјално за Реч Прибоја, Драган Љељен. Данас је у подневним часовима на пашњаку у Калафатима, селу познатом по добрим и сиромашним...

Прочитај

23. март 2021.

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

У складу са 3. начелом Етичког кодекса функционера локалне самоуправе, који је Скупштина општине Прибој усвојила 26. 12. 2019. године,...

Прочитај

3. март 2021.

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Од 2013. године 28. фебруар, дан оснивања Народне библиотеке Србије, усвојен је као Национални дан књиге. Од тада се овај дан на...

Прочитај

10. фебруар 2021.

Радослав Докмановић - Захтев Основној школи „Вук Караџић“ против друштвене екскомуникације

Моја рођена школа „Вук Караџић“ блокирала ме је на својој фејсбук страници. Зато што сам написао један дводелни критички текст о њеном...

Прочитај

2. фебруар 2021.

Часопис „Вуковац“ – огледало дубоке кризе прибојске просвете. Први део – НЕПИСМЕНОСТ

УВОД Од старе грчке речи КРИНЕИН, која значи „одвајати, разлучивати, расуђивати, цепати, расецати“, изведене су три наше речи:...

Прочитај

6. децембар 2021.

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Јуче је Милан Кашерић, опозициони одборник из Прибоја и учесник еколошког протеста на Бистрици, на свом фејсбук профилу написао следеће:...

Прочитај

7. октобар 2021.

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Када сам у фебруару ове године написао дводелни текст о часопису „Вуковац”, први о неписмености и други о непримереном садржају, био сам...

Прочитај

17. септембар 2021.

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

У чланку од пре два дана изнели смо запањујуће слике основне музичке школе у Прибоју. То је један од најчитанијих текстова на нашем...

Прочитај

18. јул 2021.

Зашто нова реч сме да буде само из страног језика? О речима сплаварење, свеучилиште и крилата књига

КАКО СЕ КАЖЕ ПРИБОЈ НА ЕНГЛЕСКОМ? Лета 2010. или 2011. седео сам са другом поред Лима и разговарао о новом догађају који се тих дана...

Прочитај

12. јун 2021.

Прибојски журналиста: Хлеба и Аце Лукаса

Тренутно се најављује спектакуларни Лукасов концерт у Прибоју. Уз Лукаса приде иде и учесница Задруге Кија, презимена Коцкар. Тако буду...

Прочитај

24. март 2021.

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Овај текст је наставак претходног текста Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за...

Прочитај

17. март 2021.

Нездрава Србија – семафор опозиција

Ако је неко помислио да се наслов овог текста односи на недавну промену светла у политици странке Здрава Србија према носиоцима...

Прочитај

12. фебруар 2021.

УШИ „ВИКИЈА КАРАЏИЋА“. Одговор нашој учитељици Гордани Петаковић Петровић и нашим колегама

Поштована и драга учитељице, Грађанска и професионална дужност, а не само лично уверење да је то потребно, обавезује ме да Вам одговорим...

Прочитај

7. фебруар 2021.

Часопис „Вуковац“ – огледало дубоке кризе прибојске просвете. Други део – ПОМОЗИ НАМ, СВЕТИ САВО

ТИРАЖ, БУЏЕТ И ДИСТРИБУТЕР ЕНГЛЕСКИХ ПСЕУДОМИТОЛОШКИХ ПАПАЗЈАНИЈА БИТНИЈИ СУ ОД ЂАЧКЕ ПОЕЗИЈЕ И СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У првом делу...

Прочитај

18. јануар 2021.

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

На недавно одржаној Трећој седници Скупштине општине Прибој прибојски перијеци могли су да чују једну радосну новост: противзаконити...

Прочитај

НАТАША БОЈАНИЋ: Керамика је мој живот, не посао

Вељко Симовић - Интервју са чика Ршумом

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Најчитаније

4498

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Прочитај

3807

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Прочитај

3511

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

Прочитај

2687

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

Прочитај

2662

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

Прочитај

2545

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

Прочитај

2421

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

Прочитај

2306

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

Прочитај

2148

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

Прочитај

2016

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Прочитај

Анђела Дробњаковић - Напуштени дом

3. јул 2020.

ПРоЗА

Птице

Бојан
Тарабић

Сасвим је извесно да небом које виси понад мог краљевства свакодневно прокрстаре читава јата птица. Моји цењени кљунови и ја имамо неку врсту прећутног договора при којем ми они, на тешко докучивом језику птица, препричавају доживљаје са безбројних путовања, које мој ум претвара у живописне пејзаже, а затим похрањује. Као што пипета...

Continue

најновије

Наталија Клисура: Бездан

уторак, 19. април 2022.

Бездан је крај самог краја, То заиста није ни место. То је све сем лепог Раја, Долазе патње одатле често. Нема мисли, нема живота Само црњина и нема голгота. Некако као да није пролазан, Мислим да је и време стало. Бездан некако вуче на доле, На доле где патњи никад није мало. Оно најгоре место , Где не иду добри људи. Већ они што лажу, краду Они што воле своје блуди. Ћутим када га неко спомене, Јер и помисао ме вуче у њега. То није лепо, то није лаж Тамо си далеко од свега. Живота нема да лепо цвета, Јер тамо су само патње и боли. Ватра куца стално на врата Тамо те једино патња воли. И грли и шиба сваког часа, Јер сам си пресудио себи. Тамо је душа велика маса, Дела твоја су судила теби. Заиста све је мрачно, Осим ватре у којој гориш. Нема даха да га узмеш, Зато се џабе бориш. Нема одатле излаза Који би могао помоћи теби. Јер понављам ово опет Сам си пресудио себи.

Прочитај више

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

уторак, 22. март 2022.

Огледам се у плавим бисерима Које видим када те погледам. Једино тада мој одраз постаје леп Ваљда зато што је део тебе. Чезнем да зароним у дубоко плаветнило Док својом руком пролазим кроз њега. Још желим да љубим смарагде Које носиш са собом, јер једино тада Знам да сам далеко од свега. Замишљам како се твоја са мојој граном склапа, Јер моја је превише зелена а твоја превише стара. Једино тако налазим хармонију Док се ти губиш у магли. Јер ја када сам дошла на овај свет Ти си већ био овде, Увек си био испред мене А сада не желим да одем. Само желим да милујем Власи твоје плаве косе, Док се чедно будим са тобом И мирисом свануле росе. Сваким кораком којим си даљи од мене Постаје ми све теже и мука. Јер моја је грана тако зелена А твоја само што није пукла.

Прочитај више

Изложба слика (14. 12. у 18 ч.) – УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ДИВАНХАНЕ

понедељак, 13. децембар 2021.

Прочитај више

Лепша страна Прибоја – новогодишња акција за нашу децу на Косову и Метохији

четвртак, 9. децембар 2021.

Новогодишња акција „Српске солидарности” у Прибоју традиционално је прошла у лепом духу и с изузетним одазивом основних и средњих школа....

Прочитај више

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

субота, 4. децембар 2021.

Данас су се протесту против еколошког и правног разарања наше земље придружили и грађани Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља и на сат...

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Просечна прибојска седмица

среда, 1. децембар 2021.

Прибојска друштвена дешавања су скромнија и мирнија за разлику од дешавања у динамичнијим градовима. За то да Прибој не буде динамичан...

Прочитај више

Витомир Радовић – За и против Мехмед-паше Соколовића као ктитора цркве у Поблаћу

недеља, 21. новембар 2021.

Ове године из штампе је изашла књига Храм у Поблаћу – Крајчиновићи, од Немањића до данас Витомира Радовића. Овде доносимо њено закључно...

Прочитај више

Велики конкурс за прибојске ученике: КОСОВО И МЕТОХИЈА – СИМБОЛ ЖИВОТА

уторак, 9. новембар 2021.

У оквиру овогодишње акције прикупљања новогодишњих поклона за нашу децу на Косову и Метохији, ХО Српска солидарност, уз подршку...

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Локална промоција светских корпорација

недеља, 31. октобар 2021.

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић прошле седмице посетила је Прибој. Повод је био отварање нове...

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Прибојска дипломатија

недеља, 10. октобар 2021.

Када се узме у обзир однос броја становника и народних посланика, Прибој је општина са највише посланика у Народној скупштини Србије....

Прочитај више

Источна пруга и „Ћирин“ долазак међу Прибојце

субота, 2. октобар 2021.

Пише: Прибојски Журналиста Пре 115 година, тачније 4. јула 1906. године, у саобраћај је пуштена пруга уског колосека Сарајево - Увац....

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Слобода говора на одмору или на робији

уторак, 21. септембар 2021.

Мале средине већ одавно имају проблем са одсуством слободе говора и избора. Тај тренд није заобишао ни Прибој. Сада већ деценијама,...

Прочитај више

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

петак, 17. септембар 2021.

У чланку од пре два дана изнели смо запањујуће слике основне музичке школе у Прибоју. То је један од најчитанијих текстова на нашем порталу – има безмало 2000 посета за мање од два дана. Само је још текст о Селми Кулоглији – која је после девет година противзаконитог рада изабрана и за нови четворогодишњи мандат директора Градске библиотеке – имао такву читаност. Једино би особа без имало срама и моралних скрупула после таквог текста остала на тој позицији. И, каква је корист од те читаности и упознатости Прибојаца са стањем у музичкој школи? НИЈЕДАН ЈЕДИНИ ПРОСВЕТНИ РАДНИК У ПРИБОЈУ НИЈЕ ДИГАО СВОЈ ГЛАС! НИЈЕДАН ЈЕДИНИ РОДИТЕЉ ДЕЦЕ КОЈА ИДУ У МУЗИЧКУ ШКОЛУ НИЈЕ ДИГАО СВОЈ ГЛАС! А свеукупно је било 50-60 јавних реакција (лајкова) на текст. Дакле, када имамо неки пејзаж, онда има 500 реакција, а када имамо слику нехигијенских услова у једној школи, онда апсолутна већина само чита и ћути. Па шта смо то постали? Јесмо ли ми људи или пацови? Како је могуће да десетине родитеља годинама доводе своју децу у онај пачварник и помирљиво то посматрају?! У прошлом тексту смо апострофирали једног родитеља, али зато што је он пуних девет година на највишој позицији у власти и у року од седам дана може да реши тај проблем. То говори о њему као о општинском службенику, али ништа више о њему као родитељу то не говори него о било ком другом родитељу чија деца тамо иду. Зар смо баш свако достојанство изгубили? Каква је то поремећеност самодостојанства кад родитељ доводи децу у онај простор и не реагује? Па да ли постоји ико ко не зна како мора да изгледа једна школа? Вероватно је баш сваки родитељ чије дете иде у музичку школу прочитао тај текст, али ниједан једини није дигао свој глас, није јавно нешто рекао. Шта очекују наши данашњи родитељи – да се ствари саме од себе поправе, да им с дрвета падају плодови, а они само да седе и да гледају? Не, то се неће десити. А наша просвета – каква је то тек брука и срамота! Прибој има преко стотину учитеља, наставника, професора, а ко је од њих реаговао? Шта је школа за њих? Искључиво средство да на крају месеца оду до банкомата и подигну плату? Музичка школа користи део зграде која припада ОШ „Бранко Радичевић“. Директорка музичке школе каже да се више пута обраћала директору „Бранка Радичевића“ Бранку Цинцовићу и да се он ноншалантно оглушује о то. Зашто се директорка није обратила јавности, преко телевизије и интернета, зашто није скупила своје запослене и родитеље и одржала протест у граду, тако да се цео град о томе обавести, то је питање за њу. На спрату изнад учионица за часове музике држе се часови веронауке – то значи да наши вероучитељи упорно и свакодневно пролазе поред оног ходника као поред оног човека кога су разбојници свукли и израњавили и оставили га полумртва на путу од Јерусалима ка Јерихону. Чему ће они да уче ђаке? Сваки наставник и све помоћно особље „Бранка Радичевића“ мора знати за то како им изгледа део школе, па ако неки чак и нису ушли унутра, морају бар споља сваки дан видети оне разбијене и прљаве прозоре. Али, они то виде и најнормалније настављају са својим радом. Шта рећи о Биљани Комарици, наставници српског језика и књижевности у „Бранку“, која је од 2016. године председник Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и која не само да ништа није урадила по овом питању, а она дакле има двоструку професионалну и плаћену одговорност (и као наставник у „Бранку“ и као председник Одбора), него је одбила да сазове иједну више седницу Одбора откако сам ја ове године постао његов члан, а само зато што је мој једини и искључиви циљ да се управо овакви проблеми као што је стање у музичкој школи реше. Чланови Одбора поред нас двоје су и Јасмина Хусовић, наставник у Машинско-електротехничкој школи, и Марко Јањушевић, општински службеник који никакве везе нема са областима за које је овај одбор надлежан (он је по струци информатичар, а никад није имао радног искуства ни у једној од три наведене области). Уз њих ту је и Алма Бећировић, али она се није појавила на конститутивној седници и није познато да ли је уопште у Прибоју и да ли је потврдила своје чланство након скупштинског избора.

Шта је тако бесрамно код Биљане Комарице? Она је некада довела два своја дечака код мене, да их учим да свирају. Били су прихваћени одмах и срдачно, као и сви други ђаци. Часове су, као и сви други, добијали бесплатно. Биљана Комарица је, дакле, добро и из прве руке упозната са мојим радом и мотивима и резултатима које су моји ђаци постигли. Како се, као председник Одбора, потом поставила према мени? Тако што користи своју позицију председника да узурпира рад Одбора, то јест да не заказује седнице, а које би резултирале нашом заједничком борбом и законитим појављивањем у Скупштини, којој смо дужни да поднесемо извештај и укажемо на проблеме, и тако што ми на вајбер групи Одбора, на моје захтеве да се закаже седница, одговара цинично и лицемерно. Обраћа ми се у трећем лицу, назива ме „неки“ итд. Уз то не пропушта прилику да похвали Бориса Мрдовића, који је у народу, с разлогом, познат као Крдовић. (Страшно је што народ свога председника Скупштине општине назива таквим именима.) Њен циљ је само један – да, колико може, спречи сваки покушај да се нешто добро учини. Дакле, то је родитељ чију сам децу годину дана бесплатно учио да свирају и који ми се још у лице руга. То што је она завршила српски језик и књижевност, то нажалост, као и у случају Владимира Ћировића и Гојка Станишића и њиховог факултета из Лукавице, не значи ништа. Као што њима естетско богатство, лепота и смисао музике Перголезија, Корелија, Пахелбела, Глука, Баха, Моцарта, Бетовена, Шуберта, Менделсона, Листа, Шопена, Дворжака, Чајковског, Римског-Корсакова, Стравинског, Шостаковича, Мокрањца, Христића не значи ништа, па уживају у некаквим верицама-шерифовић и митрима-мирићима и то смеће, као прст за повраћање, нуде у друштвеном саобраћању, тако ни Биљани Комарици етика и смислотворна књижевност Светог Саве, Теодосија, Стефана Лазаревића, Доситеја, Филипа Вишњића, Његоша, Вука, Бранка Радичевића, Стерије, Лазе Костића, Змаја, Ракића, Црњанског, Андрића, Селимовића, Миљковића, Ивана Лалића, Бећковића не значи ништа, па она привилегује латинично писмо и труди се да просветне и културне установе – за које су се наши песници изборили мастилом као крвљу – сроза до њиховог егзистенцијалног обесмишљења. Само тако је могуће – кад сви ћуте и допуштају све што им се ради, а зарад неког личног себичног интереса – да једна школа има такав простор. За разлику од Прибојаца, једна стара госпођа из Београда и љубитељ класичне музике, иначе архитекта и идејни пројектант крипте у Храму Светог Саве, након прочитаног текста рекла је да ће га проследити Министарству просвете, да се упознају са случајем. Само, додала је, ако и среде саму школу, кадар у њој ће остати исти. Поставља се питање: зашто „Вук Караџић“ или Гимназија не понуде своје учионице за рад музичке школе? Ове две школе имају вишка учионица и пристојан простор. Постали смо као народ превише лоши. Омладински центар и Туристичка организација Прибој промовишу јогу, Црква и Исламска заједница у Прибоју на то ћуте. У музичкој школи раде људи који свирају по шатрама и дискотекама. Библиотеку и Дом културе воде крајње нестручни и противзаконито постављени директори. Директорка вртића „Невен“ Јасна Којадиновић сама је себе стимулисала да боље ради тако што је себи подизала плату колико јој се прохте (и тај вишак највероватније делила са својим шефом Мрдовићем или му у целини прослеђивала), због тога била на суду у Краљеву и нагодила се са судом да тај новац врати – што значи да је у питању била КРАЂА – и бесрамно наставила да води ту установу. ТВ Прибој већ две скупштинске седнице за редом сече у директном преносу говор одборника Ненада Анђића у којем он износи јавности податке о том криминалу (овим путем тражимо од Ненада Анђића да јавности предочи податке, изјаве или документа која има, да их достави нашем порталу или да лично сними своје обраћање и објави га на интернету, јер нико још није могао да чује оно што је он рекао на скупштинским седницама). Дакле, ТВ Прибој, то јест њени радници и њен власник, активно учествују у криминалу. Вест је на сајту Блица и даље активна:

https://www.blic.rs/vesti/hronika/policija-na-nogama-pali-lekar-iz-zabele-i-celnik-fudbaleskog-kluba-prevaranti/ybhzsnc Радослав Докмановић

Прочитај више

Пријемни испит за нижу музичку школу у Прибоју

недеља, 12. септембар 2021.

Музичка школа Пријепоље, одељење у Прибоју, уписује нове ученике. Пријављивање и провера музичких способности одржаће се у среду, 15....

Прочитај више

Вељко Симовић: Предрасуде свуда око нас

четвртак, 2. септембар 2021.

Предрасуде се дефинишу као специфичне врсте ставова кроз које се изражава релативно трајни субјективан (позитиван или негативан) однос...

Прочитај више

НОВО, ВЕОМА ПРИЈАТНО ПОЗНАНСТВО - Чехов за децу у преводу Нађе Парандиловић

петак, 13. август 2021.

У новом броју Политикиног Забавника можете прочитати Чеховљеву причу Ново, веома пријатно познанство у преводу Нађе Парандиловић.

Прочитај више

СЛИКЕ ИЗ СВЕТА: Немачка - Срећни без деце (или: Срећом без деце)

уторак, 3. август 2021.

Филм (без превода) можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=1zku2SqDkBI У питању је документарни филм о три немачка брачна...

Прочитај више

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

петак, 30. јул 2021.

Из наше преводилачке радионице управо је изашао филм Царево ново одело. У питању је дело немачке националне телевизијске продукције из...

Прочитај више

Срећан Курбан Бајрам!

уторак, 20. јул 2021.

Као мали прилог прослави данашњег празника Курбан Бајрама, доносимо неколико прекуцаних извода из текстова Владете Јанковића о исламу....

Прочитај више

Драган Нешић - „Простори и жива бића“ 1980-2021

понедељак, 12. јул 2021.

Изложба изабраних слика Драгана Нешића, насталих у периоду од 1980. до 2021. године, под насловом „Простори и жива бића“, отворена је 15....

Прочитај више

Вељко Симовић: Прихватање твојих особина нека буде моја врлина!

петак, 18. јун 2021.

Живимо у времену када свугде можемо видети говор мржње и дискриминацију, а да се о превазилажењу и решењима тог проблема најмање...

Прочитај више

Владика бачки Иринеј: Још о „родној равноправности”, дискриминацији и законима који се на њих односе

уторак, 15. јун 2021.

Ујдурма са „родним” новоговором и тобожњом законском заштитом „родне равноправности” само је, по нама, „димна завеса” и камуфлажа....

Прочитај више

Прибојски журналиста: Хлеба и Аце Лукаса

субота, 12. јун 2021.

Тренутно се најављује спектакуларни Лукасов концерт у Прибоју. Уз Лукаса приде иде и учесница Задруге Кија, презимена Коцкар. Тако буду награђени од власти људи који су део њихове политичке пропаганде, па и Лукас који је свако мало позиван у Хит твит иако су теме политичког, па чак и геополитичког карактера. Ако се питате шта ће ту један певач који нема додирних тачака са датим темама, одговор је прост. Он је ту да чека свој тренутак где ће да, невезано за тему емисије, пошаље салве хвалоспева на рачун власти или прецизније једног човека који је сам власт (мимо Устава наравно). Пошто неки људи имају образа и држе до свог достојанства и не пристају на такве циркуске улоге, тако је ТВ Пинк пикирао „сигурице“ и њих форсирао кад год је затребало да се чује штогод хвалоспевно са ТВ екрана, а, понављамо, све на рачун једног човека. Ти људи заузврат финансијски аванзују, буду ангажовани по ТВ емисијама, ТВ рекламама, приватним и партијским журкама (где се не штеди на бакшишу), а када почне сезона, организују им се и концерти где локалне самоуправе неретко морају да плате „уметника“ јер је тако неко наредио. Када је прошлог месеца у Прибој долазила министарка Михајловић, рекла је да је Прибој општина која се развија - осећа се енергија, рад и труд. То је рекла за општину у којој је ове године уписано у први разред 136 првака, чак 17 мање него претходне године. За општину у којој је у прва четири месеца ове године преминуло 213 људи а рођене су 33 бебе. За општину где људи на боловању добијају отказе код сурових приватника којима је држава дозволила робовласничко понашање, а све уз државне (народне) субвенције. За општину где, поред свих искушења, народ се трује спалионицама пластике и изградњом језера у граду, које ће служити у приватне сврхе и које ће појачати број магловитих дана којима Прибој већ не оскудева. И тако би се могло набрајати, али то Прибојци већ све знају, а партијаше ван Прибоја то не занима као лањски снег. Најпростије речено, то је рекла за Прибој који је налик изгладнелом бику који се усред орања „завалио“ у бразду и тако чека кад ће се неко смиловати и дати му мало жита да се окрепи и настави ринтати за свог газду. Израз „хлеба и циркуса“ потиче из другог века, а ево и у модерном добу је актуелнији више него икад.
Тако и Прибојци - мало ли је на данашњу скупоћу хлеба и игара (циркуса)? и Прибојски журналиста

Прочитај више

Реч Прибоја.рс уз помоћ великог прилога грађанског заступника наставља са радом

четвртак, 10. јун 2021.

Портал Реч Прибоја.рс наставља са радом и у складу са етиком јавне одговорности објављујемо податке о његовом новчаном издржавању....

Прочитај више

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

среда, 24. март 2021.

Овај текст је наставак претходног текста Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу и представља образложење другог предлога за разматрање на седници Одбора за просвету, културу и информисање. 2. Разматрање усклађености Статута Дома културе са Законом о култури. На основу члана 81. Закона о култури, Статут Дома културе „Пиво Караматијевић“, као његов основни општи акт, мора да буде усклађен са одредбама Закона о култури: Овде можемо видети датуме доношења Закона о култури и датуме свих касније усвојених измена (фотографисано на сајту Службеног гласника): На седници Скупштине општине Прибој одржаној 28. 12. 2018. донета је Одлука о давању сагласности на Статут Дома културе: У складу са чланом 56. Пословника Скупштине општине Прибој, у којем се прописује надлежност Одбора за просвету, културу и информисање: износим примедбе на ову одлуку због непотпуне усклађености Статута Дома културе са Законом о култури. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ а) Предлог управног одбора за избор директора У делу Закона о култури који се бави избором директора установе културе, члан 35. став 8. и став 9. гласи овако: У Статуту Дома културе чланови 25. и 26. гласе овако: Дакле, члана 25. став 3. и цео члан 26. Статута нису у складу са чланом 35. став 9. Закона, јер у Закону се каже да оснивач (у случају Дома културе то је Скупштина општине) добија од управног одбора предлог листе кандидата и именује кандидата са те листе, а у Статуту се каже да оснивач добија предлог само једног кандидата. Овде, по истом принципу, видимо и да сам члан 26. Статута није у складу са чланом 25. став 2. истог Статута. б) Услови за избор кандидата за директора Закон о култури: Статут Дома културе: Дакле, члан 28. став 1. тачка 2. Статута није у складу са чланом 36. став 1. Закона. Одредбе Закона морају да буду дословно пренесене у Статут, а не смеју се на било који начин релативизовати. Одређење „на радним местима у области култури“ није исто и не значи исто што и одређење „у култури“. Овде треба напоменути и то да је до 24. 1. 2020. овај члан Закона уместо одређења „у култури“ имао одређење „у струци“, што још јасније показује колико је поменута тачка Статута импровизовала одредбу Закона. в) Чланови управног одбора Закон о култури: Статут Дома културе: Дакле, члан 39. став 3. Статута није у складу са чланом 41. став 3. Закона, јер недостаје „из реда истакнутих стручњака и познавалаца културне делатности“. Овим изостављањем је суштински обесмишљен састав управног одбора који предвиђа Закон. Такође, у овом члану Статута недостаје цео 4. став из члана 41. Закона. г) Стручни савет Закон о култури: Статут Дома културе: Дакле: 1) члан 33. став 1. Статута није у складу са чланом 49. став 1. Закона, јер уместо речи „образује“ стоји „може да образује“. Одређење у Закону подразумева обавезност, а у Статуту произвољност; 2) члан 34. став 2. Статута није у складу са чланом 49. став 3. Закона, јер уместо „од високог уметничког и стручног интегритета и ауторитета“ стоји „из реда стручњака основне делатности Дома културе“. Законско одређење, опет наводимо, мора дословно да се унесе у Статут, а може да буде само допуњен и ближе уређен, као што подразумева став 4. овог члана Закона. Да ово поткрепимо, прилажемо изводе из Закона о изменама и допунама Закона о култури, који је усвојен 21. 2. 2016. и у којем се прецртаним речима означавају речи које су стајале у претходној верзији Закона, а великим словима речи које се уносе у нову верзију. Овде прилажемо образложење ове измене, која ју Закону о изменама и допунама била под бројем 22: Дакле, експлицитно је наглашена обавезност образовања стручног савета. У Статуту Дома културе постоје још неке одредбе које нису у потпуном складу са одредбама Закона о култури, али детаљну анализу и исправку треба да уради орган који је за то надлежан по закону. Мере унапређења рада Дома културе кроз додатно уређивање Статута могу се предложити тек након разрешења актуелних чланова УО Дома културе и именовања нових, према одредбама Закона. Радослав Докмановић

Прочитај више

Наталија Клисура: Балада о крају

уторак, 5. април 2022.

Уздах тихо се чује ноћи , Када туга у снове ми крочи. Ми смо живели сами у самоћи, Ми смо заједно били свемоћни. Често мешам Рај и крај, Често сањам један гај. Све је опет пало у воду Све лепе мисли на крају оду. Крај са крајем склапам сама Шта да радим кад нема те сада? Ти си отишао тихо и нежан сав Ти си дошао тамо сам. А ја сама без тебе сада И питам се када, када ћеш опет доћи Када ћеш истом улицом проћи ? Прошло је пуно од одласка твога Прошло је пуно од смрти срца мога. Истог су дана се десила оба Сада си сам испод небеског свода. Нисмо исте године ми били рођени, Али на истом путу смо били вођени. На истом путу ми смо се срели На истом том путу срећу смо хтели. Тако млади градили смо снове Тако млади сањали о томе. Али нисмо само сањали о сну том Ми смо у сновима имали дом. А сад си сам у том дому Јер дом је, баш као и ти сада, само сан.

Прочитај више

Текст за 8. седницу СО Прибој

уторак, 28. децембар 2021.

Поштовани грађани СО Прибој, пред вама је текст који ће на 8. седници СО Прибој прочитати одборник Милан Кашерић, а који пишем као члан скупштинског тела, односно Одбора за просвету, културу и информисање. I БУЏЕТ ДОМА КУЛТУРЕ 1. Награде за запослене у Дому културе. Иако звучи као вест из Топ листе надреалиста, ово што следи је истина и стварност општине Прибој: за 2022. годину ви унапред планирате да наградите запослене у Дому културе и то са 950.000 динара! Чекајте, ко ће бити награђен? За шта? Знате ли ви колико је 950.000 динара?! У Дому културе нема запослен ниједан једини човек - пазите: ниједан једини! - који има завршен релевантан факултет. Укупно има двоје радника са факултетом - дипл. инж. сточарства Мирослав Вуковић и дипл. новинар Нада Милићевић, а колико је познато, наш дом културе се не бави ни сточарством ни новинарством. Остали су запослени са средњим образовањем. Једини који се макар мало бави уметношћу је Ибрахим Хасанагић, али он годишње направи једну представу за децу од 25 минута, а прими 12 месечних плата за то - да је Молијер, пуно је. У позоришној групи коју он води учествује мање од 0,1% прибојске деце. То је чиста математика. Ко ће од тих великих културних радника добити 950.000 динара награде? За електрични пијанино који је Дом културе купио пре пар година издвојено је 70.000 дин, а то је инструмент који треба годинама и деценијама да служи за јавне наступе у овој сали. И за тај инструмент сте дали 600 евра и купили нешто што је недостојно било каквог концерта, а 8.000 евра хоћете да дате за награде запосленима од којих ниједан везе нема са културом?! 2. Буџет за културне манифестације у Дому културе Планирано је 5.523.000 динара за културне манифестације - Лимске вечери поезије, Дане Данила Лазовића итд. Овај пут, за разлику од претходних година, нисте навели чак ни то колико појединачно новца иде за коју манифестацију. А шта значи то да се само напише нека бруто сума новца? Зар нама грађанима није потребно да знамо тачно колико се даје за сваку појединачну ставку, јер то је наш новац? Хоћемо тачно да знамо колико свака особа која учествује у манифестацијама добија, колики су хонорари, колико су ручкови, колико преноћишта, колико кошта превоз. Претходних година је за Лимске вечери поезије било издвајано 1.000.000 динара. Милион динара! За шта? Да ли су чланови жирија добијали по 200.000 динара, или сте изнајмљивали приватне хеликоптере за превоз гостију, или сте музичарима за тачку од 15 минута дали 5.000 евра, или млади песници поједу по 2.000 хамбургера за два дана, шта је од тога? Треба бити маштовит да би се толики новац потрошио на тако сиромашну манифестацију. Ми то морамо да знамо, јер то је наш новац. Ево, пре неко вече су одржане 49. ЛВП. Изгледале су блеђе него икад. Дошло је петоро финалиста, у публици је било око између 20 и 30 гледалаца, прочитане песме, подељене награде, одржан 15-минутни концерт и то је то. И то кошта милион динара? Али пазите ово: особа која је члан жирија и која је у име жирија уручила награду победнику је по позиву „саветница за дојење у Удружењу родитеља” и њене стручне компетенције немају никакве везе са књижевношћу. Извесна Бојана Стојановић Росић. Она је само некада, као средњошколац, победила на ЛВП и радници у Дому културе су је изабрали да већ 15 година буде члан жирија и бира победника. И то она не ради бесплатно, него од нас добија преко 30.000 динара за то - за то што прочита песме средњошколаца и да своје нестручно мишљење! Плус путни трошкови, смештај... Зар није јефтиније да Миралем Гогалић и Драган Љељен буду чланови жирија, јер и они су неки саветници и разумеју се у књижевну критику исто колико у све друго, само што њима не бисмо морали да плаћамо путне трошкове и смештај? 3. Запослени на одређено време у културним установама. У овом предлогу буџета је наведено да је у културним установама тренутно петоро запослених на одређено време. Ко су ти запослени? Како се зову? Када су расписани конкурси за њихово запослење? Када им истичу уговори? Морамо да знамо одговоре на ова питања, јер ми их плаћамо, а имамо стручне грађане који би се пријавили на те конкурсе. Пише, такође, да нека надзорна комисија треба да одобри плату за неког запосленог у Дому културе. Ко је тај запослени и ко је та комисија? Ово нису реторичка питања, него стварно тражимо одговор. Ко је та особа и зашто би за њену плату требало нека комисија да даје одобрење? II НАЦРТ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ПРИБОЈ Одбор за просвету, културу и информисање Питање за председника СО Бориса Мрдовића: зашто не заказујете седницу Одбора за просвету, културу и информисање, иако Вам је позив за то упућен више пута? Упућен Вам је најпре преко председнице Одбора Биљане Комарице још у марту ове године, потом неколико пута на порталу Реч Прибоја, а на крају и на јавном протесту испред Дома културе пре месец дана. - Који је смисао постојања једног одбора ако ће његов рад бити онемогућен? - Председница Одбора Биљана Комарица неће да сазове ниједну, а према Статуту Општине Прибој, ако то не учини она, онда то треба да учини председник Скупштине. - Који је смисао постојања тог Одбора ако се његово мишљење није могло чути поводом израде овог Нацрта за развој општине Прибој? - Како одборници уопште могу да се изјасне о предлозима везаним за просвету, културу и информисање ако не чују мишљење скупштинског тела које је добило задужење да им припреми извештај о тим питањима? СВАКО ПРАВЉЕЊЕ И УСВАЈАЊЕ БИЛО КАКВОГ НАЦРТА ЗА РАЗВОЈ ОПШТИНЕ У КОЈИ НИЈЕ УКЉУЧЕН РАД ОДБОРА ЗА ПРОСВЕТУ, КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА КРШЕЊЕ СТАТУТА ОПШТИНЕ И НЕ МОЖЕ БИТИ ПРИХВАТЉИВО. 2. Музичка школа у Прибоју Синоћ је у Дому културе одржан концерт музичке школе на којем је учествовало преко 30 ученика. Пре два месеца смо на порталу Реч Прибоја могли да видимо слике жалосног, катастрофалног стања те школе: прозори су разбијени и на неким местима попуњени картонима, зидови и радијатори прљави, врата и штокови изубијани и пропали од старости. Та школа се налази на само 50 метара од овог места где се одражава скупштина и 50 метара од зграде општине. Сви сте видели те слике, и Ви председниче СО, и заменик председника општине Саша Василић, чија деца су завршила ту школу. Како вас није срамота да ви говорите о некаквом развоју општине у којем једна школа тако изгледа, а ви сте већ 10-15 година на власти? Ви сте, председниче СО, некад свирали руске песме на хармоници. Знате ли да је наша музичка школа од родитеља ученика скупљала новац да би једну једину пристојну хармонику купила за рад и за наступе? То је пар хиљада евра. А како ви трошите новац? Дајете 950.000 динара за награду запосленима у Дому културе, дајете 1.000.000 динара за ЛВП. III ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ДОМА КУЛТУРЕ 1. Директор Дома културе Светлан Милинковић Иако вам је на више начина указано на то да је конкурс за избор директора Дома културе противзаконит и да предложени Светлан Милинковић не испуњава законске услове за директора, ви остајете упорни и настављате са старом праксом уништавања културе и блаћења образа нашег града. Пре свега, чланови УО Дома културе - Нада Ровчанин и Сара Бојанић - јесу противзаконити чланови, јер крше два услова: - члан 41. став 3. Закона о култури, где се захтева да чланови УО установа културе буду истакнути стручњаци и познаваоци културе, а њих две то свакако нису. - члан 41. став 1. Статута Дома културе, у којем се каже да чланови УО могу бити именовани највише два пута, а оне су тренутно у свом трећем мандату. Актуелни председник УО је Марина Пријовић, која такође никакве везе са културом нема. Зашто то радите нашим грађанима? Зашто да се о управљању једне културне установе не питају стручни и законом предвиђени људи, него особе без стручности, а и без образа? На једној од претходних седница Борис Мрдовић каже: „То су даме и ми смо проценили да су оне најбољи избор за чланове УО.” Али шта ће нам онда Закон о култури и Статут Дома културе? Дакле, Мрдовић, Василић и Рвовић нешто процене - а проценили су да председник УО Дома културе треба да буде Марина Пријовић која се у културу разуме исто колико и Ћиро из Мажића - и то онда има снагу већу од републичког закона! Дакле, ова три члана спроводе конкурс и за директора бирају Светлана Милинковића, који је у Дом културе ушао први пут пре шест месеци кад је био изабран за в. д. директора. Милинковић је завршио политикологију, а политикологија има везе са културом исто колико и са сточарством. Делатности којима се бави Дом културе су јасно прописане у Статуту ове установе, али и у републичком Закону о култури, где се наводи чиме се може бавити једна културна установа, а тамо политикологије нема. Светлан Милинковић, прво, нема пет година рада у култури, што показује његова биографија коју је сам дао и која се може прочитати на сајту Општине, а то је услов из Закона о култури. Друго, нема биографију која показује његову стручност за културу, што је услов који захтева Статут Дома културе. Нема ниједне књиге коју је написао, ниједне слике коју је насликао, ниједне представе коју је режирао, ниједне композиције коју је компоновао, ниједне оцене коју је добио на свој културни рад. Шта ви, Милинковићу, Мрдовићу, Василићу, Рвовићу и остали одборници овим добијате? То да ваша деца неће имати оно што треба деца да имају, оно што ми грађани плаћамо да би она имала. Ако ви лично презирете културу и битно је вам је само да као лопови стављате себи новац у џеп и не радите ништа, знајте да ће и ваша деца испаштати због тога. Прибој је постао једно ругло од града. Прибој нема никакву уметничку активност за децу: - нема часове сликања, - нема часове вајања, уметничке керамике, дубореза, - нема часове стрипа, видео монтаже и сличних уметничких форми, - нема часове иконописања, - нема позоришну школу, где би се деца учила свему, од сценографије, костимографије, рецитације, режије, глуме... - нема никакав биоскопски живот; Прибој има биоскоп који годишње пусти десет филмова, углавном ш категорије, али нема биоскоп у оном смислу у којем га имају становници у другим градовима, који стално ради, који пројектује старе филмове, прави различите филмске и образовне циклусе, сарађује са школама, који је место где се деца образују у пуном смислу, - нема часове соло певања, кларинета, флауте, виолине, виолончела, гитаре, - нема хор, - нема књижевне секције и часопис, - нема преводилачке радионице у којима би деца удвостручила знање из језика које добијају у школи... Све то немају деца у нашем граду, и све то због грамзивости, халапљивости и неразумности вас који у томе учествујете и вас који то неразумно подржавате. Ваша деца су на губитку. Она ће одрасти глупа, необразована, фрустрирана, искомплексирана, по цео дан ће проводити на телефону и видео-игрицама, а узори ће им бити полусвет са Пинка. Ваша деца, Милинковићу, Мрдовићу и остали. Радослав Докмановић

Прочитај више

Вељко Симовић: Тастатура је оружје!

субота, 11. децембар 2021.

Тастатура је оружје 21. века! Наиме, највећи проблем овог оружја, и оно по чему је оно често опасније од других јесте то што до њега...

Прочитај више

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

понедељак, 6. децембар 2021.

Јуче је Милан Кашерић, опозициони одборник из Прибоја и учесник еколошког протеста на Бистрици, на свом фејсбук профилу написао следеће: Потом је објавио и фотографију те свечане вечере – на којој се посланик Јањушевић као провинцијски дон налази окружен са двадесетак мушкараца који су у суботу дошли да разбију еколошки протест на Бистрици – и добио убрзо неколико приватних претећих порука. Један посланик – свакако не народни него приватни председников, као што су приватни и они који су багером, моткама и чекићима ударили на народ – својим речима, као и том вечером и фотографисањем, потврђује да је неко ко за туђе интересе и вољу једног човека управља неформалном варварском групацијом, чија је улога да бије и застрашује грађане. Народ се, разумљиво, пита о ставу наше Цркве. Многи су исхитрено почели да критикују Патријарха Порфирија, не чувши целу беседу коју је изговорио, говорећи о стању у ком смо се нашли. Наиме, прошле недеље, Патријарх је пре онога дела у којем се обраћа онима који му траже реакцију, рекао и ово: „Ево, браћо и сестре, ништа ова слика није другачија од слике нашег времена. Зашто? Зато што су се ови људи у Гадаринској земљи бавили послом који закон по којем је живела заједница изабраног народа Божјег није дозвољавао. Наиме, они су гајили свиње. Иако је Бог показао љубав према њиховом спасењу, бригу о њиховом спасењу, бригу о њиховој души и читавог им себе понудио, ипак пошто је то значило да они морају да искораче љубављу према Њему – а то је значило да прихвате систем вредности које Христос проповеда, то је значило да прихвате Јеванђеље као основ свога живота, да прихвате закон Божји – али, закон Божји је народу у тој Гадаринској земљи кварио бизнис. Они су том приликом радије изабрали да чине што им срцу драго, макар то било и противно закону Божјем. Они су изабрали комфор, а не крст. Они су изабрали да они створе свој систем вредности по коме ће живети и зато је Спаситељ, и зато је Месија, зато је Христос њима био вишак. И данас, браћо и сестре, многи измишљају разна правила и разне законе који трају неко време, па бивају потиснути следећим, новим измишљеним правилима, многим модернијим, савременијим како кажу. Будући да многи људи данас измишљају законе и правила по којима хоће да живе, често су та правила и ти закони усмерени на одрицање од крста, од подвига, од жртве, од љубави, од милосрђа, од праштања, од покајања. Многа правила и закони то не подразумевају, а то значи једно: ти закони и правила не подразумевају присуство Христово, не подразумевају правила јеванђељска и зато виде Цркву као нешто што припада прошлости, нешто што није савремено.” Овај део цитирамо без и најмање жеље да буде истргнут из контекста целе беседе, коју читалац може прочитати овде: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_porfirije_0 . Дакле, ако ову јеванђелску приповест, чије је важење универзално и односи се на све нас, овде ипак доведемо у конкретни контекст, на који је у другом делу беседе упућено, лако ћемо препознати шта и ко стоји иза бизниса и безбожних закона. А потом је Његова Светост Патријарх Порфирије написао је следеће: У Јонесковој драми Носорог јунаци пате од носорогитиса. То је болест назадовања људског ка животињском, цивилизацијског на претцивилазијско, болест оних који не мисле него само рецитују туђе поруке, физички, интелектуални и морални преображај у чудовиште. „Свако од нас”, каже Јонеско, „може да постане чудовиште.” Наш Патријарх нам, дакле, некад говори посредно, а то – као и Христове поуке у параболама – тражи од нас да мислимо. Поводом ове теме, међутим, исказане су и врло непосредне речи. Владика Фотије је јуче ујутру, у оквиру литургијске беседе, најдиректније говорио о ископавању литијума: „Имамо данас и борбу за очување животне средине, наших река, извора, шума, наводно ће пронаћи неке руде које треба да експлоатишу, али неће да експлоатишу у својим земљама, него код нас хоће, зато што то загађује, зашто што то оставља иза себе мртва мора, црвене реке, како се зову. Иза тога нема више плодности. нема више живота. То морамо бранити данас, браћо и сестре. Уз све ово претходно што смо рекли, морамо и то да бранимо. Знамо да наше село, мој поток, моју речицу поред које сам одрастао, моју њиву на којој сам одрастао, ко ће да брани други – него ми, то јест људи који живе на тим местима? Долазе велике компаније из читавога света са великим милијардама, парама, могу да купе све. Људи који падају на паре полакоме се и продају дедовину своју, своју земљу, дедовину, прадедовину, а те компаније ће уништити после све ту што дођу. То је таква технологија да уствари отопи све, загади и изворе и потоке и реке, и све друго, читаву флору и фауну уништи. Јел’ вам то треба? Зато ми Срби треба да будемо непрестано будни, да знамо шта радимо и шта чинимо.” Насиљу се мора рећи НЕ. Радослав Докмановић

Прочитај више

НАЈСЛАЂИ КАРАВАН У ПРИБОЈУ - скупљање слаткиша за нашу децу на Косову и Метохији

четвртак, 2. децембар 2021.

Поштовани суграђани, ХО „Српска солидарност” организује прикупљање божићних и новогодишњих поклона за нашу децу на Косову и Метохији. Као...

Прочитај више

Шта Канцеларија за младе у Прибоју има против уметничког конкурса за ученике?

понедељак, 22. новембар 2021.

ХО „Српска солидарност”, уз подршку „Светосавског звонца”, организује у Прибоју уметнички конкурс под називом КОСОВО И МЕТОХИЈА – СИМБОЛ ЖИВОТА. Конкурс је намењен ученицима основних и средњих школа, а главна награда, коју ће добити неколико ученика, представља учешће на двонедељном образовном кампу „Стопама наших предака”, који ће се наредног лета организовати на Крфу већ десети пут. Камп се у целости организује под покровитељством Српске и Грчке православне цркве и представља јединствену прилику за прибојске ученике. Више о самом конкурсу можете прочитати на следећој адреси: https://www.recpriboja.rs/post/veliki-konkurs-za-pribojske-ucenike-kosovo-i-metohija-simbol-zivota Једине установе које су на својим страницама на друштвеним мрежама поделиле овај конкурс јесу ОШ „Благоје Полић” и ОШ „Никола Тесла”. (Испрва смо у овом тексту погрешно изоставили ОШ „Благоје Полић” и извињавамо се због тога, а то је школа која је конкурс поделила још пре седам дана.) Молимо овим путем и градске прибојске школе да обавесте ђаке о овом конкурсу, како би могли да учествују. Канцеларији за младе у Прибоју обратили смо се два пута, са молбом да поделе конкурс на својим страницама на друштвеним мрежама, први пут још пре 11 дана. Међутим, иако су молбу одмах прочитали, службеници КЗМ не само да то нису учинили, него нису дали ни најмањи одговор, што спада у питање основне културе и васпитаности, али и обавезујућег Етичког кодекса функционера локалне самоуправе. Ако само овлаш упутимо поглед на рад прибојске Канцеларије за младе, видећемо да се на њиховој ФБ-страници младима и деци упућују разни позиви. Пре две седмице, на пример, грађани су на овој страници обавештени о фестивалу Green Fest. Питање је веома једноставно: зашто о једном таквом фестивалу треба обавестити младе Прибоја, а о нашем конкурсу не? Међу позивима на страници КЗМ налазе се ’часови’ јоге, који су, видимо по датумима, брзо уродили плодом: Ту је и један конкурс сличан нашем, јер је у питању уметност, само што је награда на нашем конкурсу несразмерно већа. Тај конкурс је расписало Удружење грађана „Хоћу у позориште” и није јасно по ком рационалном принципу се тај конкурс може поделити а не и наш конкурс? Ево још неколико конкурса објављених на страници КЗМ: Шта службеници КЗМ у Прибоју имају против културне комуникације са својим суграђанима и уметничког конкурса посвећеног Косову и Метохији? Шта имају против тога да се ученици Прибоја нађу међу педесет или сто других ученика Србије на образовном кампу на Крфу и рецимо једној оваквој слици: Радослав Докмановић,
ХО Српска солидарност

Прочитај више

Дан примирја у Првом светском рату

четвртак, 11. новембар 2021.

Данас је Дан примирја, дан када је у француском граду Компјењу 1918. године у 11:00 часова, у специјалном вагону француског маршала...

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: ЕВРОПСКИ ФОНДОВИ КАО ЧИНОВНИЧКА ИНСПИРАЦИЈА

понедељак, 8. новембар 2021.

Скупштинска заседања су, за обичног човека, не превише занимљива. Тако је барем било у Скупштини општине Прибој. Атмосфера је била...

Прочитај више

НАТАША БОЈАНИЋ: Керамика је мој живот, не посао

четвртак, 28. октобар 2021.

Интервју водила Тамара Петковић за Demetra.rs. Предузетница – Наташа Бојанић Наташа Бојанић, керамичарка и визуелна уметница, завршила је...

Прочитај више

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

четвртак, 7. октобар 2021.

Када сам у фебруару ове године написао дводелни текст о часопису „Вуковац”, први о неписмености и други о непримереном садржају, био сам моментално екскомунициран са званичне странице ОШ „Вук Караџић”. Поред још једног сусрета са пропашћу нашег друштва, доживео сам то и као лични ударац, јер је то моја школа и јер у њој раде моји наставници и моји пријатељи. Неколико месеци по тим текстовима и по тој екскомуникацији изашао је наредни, седми број тог часописа, а прошле седмице и осми (кликом на слику можете прочитати садржај): У овим, новим бројевима увиђамо следеће новине: Текстови су граматички исправни и уопште језички уредни. Има битно више садржаја чији су творци ученици. Нема антикултурног садржаја, као што је промовисање Кока-коле, видео-игрица и сл. Број страница се увећао за 30-40% у односу на претходне бројеве. У 7. броју су приређивачи чланака потписани, док се у 8. броју поново чланци дају неауторизовани. Ауторизација чланака је врло битна, јер то је знак индивидуације и вредности личности, она развија самосвест и одговорност, развија свест о тексту као нечему што не може и не треба да буде дело неке скупине потписане на крају броја. Зато је потребно вратити се ауторизацији чланака. Шта нам то говори? То да је критика, према којој су се тако негативно понели, заправо веома позитивно утицала на уреднике и да је потврђен њен конструктивни карактер. Нажалост, уместо као пријатеља, како би једино смела, моја школа ме и даље препознаје као непријатеља од кога учи, па ме тако и даље екскомуницира. Ипак, ове позитивне промене доживљавам као ветар у леђа. Треба навести и основни недостатак који се у „Вуковцу” и даље сусреће – одсуство образовног културног садржаја и подстицања аутентичног односа према свету код ученика. „Вуковац” и даље има такав садржај да неко ко прочита један број неће сутра имати потребу да потражи нови број (ако тај неко, наравно, није вођен неким чисто приватним мотивима). „Вуковац” нуди један избор ученичких радова и преглед дешавања у школи, уз неколико приређених текстова који остављају утисак да су ту само да би нешто било ту. Рецимо, чланак о цртаним филмовима пун је непромишљених и апсурдних места (на пример, показатељи популарности цртаних јунака), што указује на некритички однос уредника, то јест наставника, чија је улога у томе да ученика наведе да размишља и учи га да пише промишљено. Смисао образовног културног садржаја у томе је да развија ученике који читају часопис. Поред тога што часопис афирмише рад ученика кроз објављивање њихових песама, састава, ликовних радова, приређених чланака, потребно је и да их образује и развија на начин који суштински допуњује школски програм. Дакле, нагласак треба да буде не на занимљивостима, него на образовном богатству. Рецимо, може се рећи нешто о исламској и хришћанској архитектури, може се испричати легенда о охридској грлици коју је у музику превео Јован Христић и читалац-ученик упутити на једну од најлепших мелодија српске класичне музике, може се у сваком броју пажљиво и обзирно упутити на неку књигу која је изван обавезне лектире итд. У сваком броју се може представити по један или два филма за децу, објаснити како ученици могу да их нађу (дати линк или сл.), и то би, уколико би им се препоруке свиделе, ученике сигурно враћало будућим бројевима. У прошлом тексту уредници су могли да виде истакнуту препоруку за белгијски филм Дечак са бициклом, који се у то време налазио на РТС Планети и био свима лако доступан. Пре два месеца сам и сам превео један изврстан филм за децу и поставио га на Јутјуб, међутим због немарности, сујете или недостатка педагошке свести, наставници то игноришу, као да постоји иједан други смисао тог филма и тог превођења осим да га наша деца гледају. УМЕСТО ШИЛЕРА, ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, ДВОРЖАКА ДЕЦИ УМ, КАРАКТЕР И ОДГОВОРНОСТ ТРЕБА ДА РАЗВИЈА СПОРТСКА ГИМНАСТИКА На крају, потребно је мало критичке пажње посветити теми спорта, односно промоцији спортске гимнастике. О спорту ће на нашем порталу посебно бити речи, али овде треба рећи нешто о непромишљеностима изреченим у задњем броју „Вуковца”. Пре свега, упада у очи то што се у овом чланку инсистира на спортској гимнастици, а не тек о гимнастици, мада се у самом тексту углавном говори аспектима гимнастике који нису спортски. Оно што спорт чини спортом, односно оно што једну активност чини спортском, јесте такмичење. У спорту се човек увек бори против другог човека или, у неким случајевима, бори се против резултата. Али, увек се бори против. У спорту се не може бити успешан ако се истовремено не порази други човек. Спортско постигнуће је увек квантитативно, а не квалитативно. Спортски принципи су брже, даље, снажније, а не умност, слобода и љубав. Трудом у спорту се ништа не ствара и од њега нема никакве заједничке користи. Од тога што је Томас Ман пре сто година написао Чаробни брег имамо сви корист, јер то је дело наше заједничко добро; од тога што је Флеминг пре сто година изумео пеницилин, имамо сви корист, јер је то заједничко добро; од тога што су сви спортисти света пре сто година нешто постигли – брзо трчали, пливали, скијали се, давали голове и кошеве, прескакали козлиће и радили звезде – немамо апсолутно ништа, нити знамо за некога од њих. Све што су они радили – побеђивали друге или обарали рекорде – радили су за семе себе. Не зато што су били себични, него зато што је бескорисност у природи спорта. У самом односу према спорту као друштвеном феномену лако се заборавља то да модерни олимпизам постоји тек од 1896. године, дакле да за спорт нису знали толики људи и друштва пре тога, Његош, Вук Караџић, Бетовен, Моцарт, Гете, Достојевски, Шекспир, Свети Сава, Ћирило и Методије... Античка Грчка је имала појам агон, који значи надметање за наклоност богова и подразумева пагански религијски доживљај света. Цар Теодосије је 393. године забранио одржавање Олимпијских игара као нехришћанских манифестација. Реч спорт настаје много касније, од фр. desporter, што значи „забављати се”, а своје савремено значење добија тек у 19. веку. Европска ренесанса, то јест препород античке културе у доба хуманизма, није подразумевала и препород Олимпијских игара. Зашто? Гимнастика као појам који може да подразумева телесну културу увелико се разликује од спортске гимнастике. Чувени антички лекар Гален гимнастику је делио на „ратничку”, „штетну атлетску” и „праву медицинску”. У самом тексту у „Вуковцу” речено је неколико бесмислених ствари, рецимо да гимнастика „развија ум појединца”, да „има благотворно деловање на карактер појединца”, да „ствара осећај одговорности” и др. Те су тврдње елементарно нетачне и изречене су без икаквог размишљања. Као кад би неко рекао да књижевност и математика развијају кичму и мишиће. На крају, погледајмо како изгледа та умност, осећај одговорности и благотворно утицање на карактер у припремама немачког гимнастичарског тима за ОИ у Рио де Жанеиру 2012. године. У питању су девојчице од 12 до 15 година, које се на тренингу затварају у коморе са температуром -111.6°C. Смисао тих екстремних и по здравље опасних тренинга јесте само то да се постигне неки резултат, да се на једном такмичењу против некога добију веће оцене и буде боље рангиран. Ето, то је умност спортске гимнастике. А ево линка за овај прилог и са оригиналним тоном, на каналу Шпигла: https://www.youtube.com/watch?v=5mFAfgyCjp0. Чланак на сајту Шпигла: https://www.spiegel.de/video/minus-110-grad-warum-turnerinnen-in-die-kaeltekammer-gehen-video-1162673.html?jwsource=cl Радослав Докмановић

Прочитај више

ПРИБОЈСКИ ЖУРНАЛИСТА: Где Шапић дође, епидемија нестаје

петак, 1. октобар 2021.

Најновије

Најчитаније

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Наталија Клисура: Балада о крају

Текст за 8. седницу СО Прибој

Есеј

Витомир Радовић – За и против Мехмед-паше Соколовића као ктитора цркве у Поблаћу

Владика бачки Иринеј: Још о „родној равноправности”, дискриминацији и законима који се на њих односе

Драгослав Бокан - Кнез Михаило Обреновић као Идеални владар и узданица Русије на Балкану

Улица Николе Тесле у Осојану и однос прибојских школа према ћирилици

Ненад Илић – Јован или Салома (о вредностима на Истоку и Западу)

Патријарх Порфирије – Каква не треба, а каква треба да буде Црквена реч

ВЛАГА У ЗИДОВИМА. О скандалозном докторату Предрага Мирчетића

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО - Андерсенова бајка, хришћански мотив и немачки филм

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Драган Стојановић - НА МЕСТУ УГРОЖЕНОСТИ И СПАСА - „Газ и појило на Лиму” Борислава Радовића

ИНТЕРВЈУ

уМеТнОсТ

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Балада о крају

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Велики конкурс за прибојске ученике: КОСОВО И МЕТОХИЈА – СИМБОЛ ЖИВОТА

Дом пољопривреде, лом културе и остала прибојска посла

Текст за 8. седницу СО Прибој

Шта Канцеларија за младе у Прибоју има против уметничког конкурса за ученике?

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

Текст за 5. седницу СО Прибој

Одржан протест бикова и крава у Калафатима (извештава Драган Љељен)

Извештај са прве седнице Одбора за просвету, културу и информисање Општине Прибој и предлог за другу

Зашто прибојске школе и установе културе нису обележиле Национални дан књиге?

Радослав Докмановић - Захтев Основној школи „Вук Караџић“ против друштвене екскомуникације

Часопис „Вуковац“ – огледало дубоке кризе прибојске просвете. Први део – НЕПИСМЕНОСТ

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Часопис „Вуковац” или Критика је неопходна!

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

Зашто нова реч сме да буде само из страног језика? О речима сплаварење, свеучилиште и крилата књига

Прибојски журналиста: Хлеба и Аце Лукаса

Неусклађеност Статута Дома културе „Пиво Караматијевић“ са Законом о култури

Нездрава Србија – семафор опозиција

УШИ „ВИКИЈА КАРАЏИЋА“. Одговор нашој учитељици Гордани Петаковић Петровић и нашим колегама

Часопис „Вуковац“ – огледало дубоке кризе прибојске просвете. Други део – ПОМОЗИ НАМ, СВЕТИ САВО

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

ИНТЕРВЈУ

НАТАША БОЈАНИЋ: Керамика је мој живот, не посао

Вељко Симовић - Интервју са чика Ршумом

Обзири и мудрост Ива Андрића – једна анегдота коју је испричао Раша Попов

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

Владета Јанковић: И са тешким ранама се живи, а исцељење ће дочекати онај ко се не буде предао

Најчитаније

НОСОРОГИТИС Вучићевог посланика Крста Јањушевића и шта Црква каже о еколошком питању

Лажна дистопија Прибоја и Србије у филму „Отац“ Срдана Голубовића

Како је млада чекала сватове због еколошког протеста на Бистрици

СЕЛМА КУЛОГЛИЈА - Како сам путовала на факултет (ексклузивни интервју)

Прибојска просвета и друштво - ЂУБРИШТЕ ИСТОРИЈЕ (плус додатак о вртићу НЕВЕН)

проф. др Данко Леовац - СУНОВРАТ ЈЕДНЕ ВАРОШИ

Музичка школа у Прибоју – огледало пропасти Прибоја и етике Васа Дечанског и Средњоевропског

Преносимо из суседства: Телепортовање или криминал у руђанској народној библиотеци?

Љубиша Голе: Одговор Радославу – У школама је место Митру Мирићу, а не секташима Бетовену и Баху

ПРИБОЈЦИ У ИНОСТРАНСТВУ - Исидора Деспић, студент у Москви

ФотографијА

Анђела Дробњаковић - Напуштени дом

3. јул 2020.

ПРоЗА

Птице

најновије

Наталија Клисура: Бездан

Наталија Клисура: Зелена и црна грана

Изложба слика (14. 12. у 18 ч.) – УЈЕДИЊЕНЕ БОЈЕ ДИВАНХАНЕ